ГАЛИЈАШЕВИЋ: Исламско друштво на Балкану се гради из БиХ

Напад на македонској граници, који су извели исламисти повезани са вехабијским покретом из БиХ, насталим и развијеним из одреда „Ел Муџахедин“, показује да је Македонија најслабија тачка стабилности западног Балкана, иако је под контролом америчких и британских снага, па и НАТО, оцијенио је експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

„Десетине нама познатих људи из одреда ‘Ел Муџахедин’ /из Санџака, са Косова и из Македоније/ су присутни и учествују у организацији сукоба и стварању исламског друштва у Македонији. Такозване ослободилачке војске Македоније или Косова или Прешевске долине – представљају једну форму под којом наступају исламистичке и терористичке структуре и појединци повезани са БиХ“, истиче Галијашевић у интервјуу Срни.

Галијашевић прецизира да су ти појединци Кемал Мурић /Санџак, Рожаје/, Белмир Тумбул /Санџак, Пријепоље/, Хусеин Адеми /Македонија, Скопље/, који често долази и борави у БиХ, Сабахудин Изаири /Македонија, Тетово/, који такође путује често у Сарајево и БиХ, затим Џевад Ризвановић из Скопља, који путује по БиХ и Косову, Сељадин Џеза звани Хоџа из Скопља, некадашњи командант македонских муџахедина Мухамед Хадафан Гамили, вјерски вођа македонских муџахедина шеик Ахмед Али Седан, Идриз Биљбани, који дјелује у Приштини, а борави у БиХ и на Косову, Адин Хајрадиновић из Пећи, те Ризван Цазими звани капетан Леши из Прешевске долине, који живи на Косову.

„За регрутацију и оперативно дјеловање исламске екстремистичке и терористичке мреже на Косову од посебног значаја су бројне регистроване и нерегистроване исламске невладине организације које су активне на Косову, а нарочито оне под чијим окриљем делују исламски екстремисти“, истиче Галијашевић.

Галијашевић наводи да су од њих најважније Саудијски комитет здружене помоћи за Косово, Исламска хуманитарна фондација „Ел Харамејн“, Ал вакх ал Ислами, Свјетски савез муслиманске омладине, Исламска интернационална организација за помоћ, Глобална фондација за помоћ, Друштво за оживљавање исламског насљеђа и Калири ил Милерис, односно „врховна доброта“.

„Да напоменемо и да је у марту 2013. године на Косову званично регистрована прва политичка партија исламских фундаменталиста – ‘Исламски покрет уједињења’ /скраћеница на албанском ЛИСБА/, која пропагира панисламистичке идеје формиране од радикалних сунитских лидера“, напомиње Галијашевић.

Он је прецизирао да је незванични партијски лидер Фуад Рамићи, који је током 1990-их година ратовао у БиХ и који сматра да „држава не може бити демократска уколико она намеће секуларизам“.

„Рамићи је повезан са ‘Муслиманским форумом Косова’, који је са своје стране огранак фундаменталистичке ‘Европске муслиманске мреже’, коју предводи Тарик Рамадан. ЛИСБА је такође тијесно повезана са религиозним организацијама у БиХ и координира своја дејства са сличним групама у Албанији и Македонији. ЛИСБА представља формалан доказ активности ‘Муслиманске браће’ на Балкану, које подржава превасходно Катар“, напомиње Галијашевић.

Галијашевић је упозорио да се исламско друштво у Македонији и на Балкану гради из БиХ, а да је исламско друштво у БиХ план и насљеђе Алије Изетбеговића.

„Од 1991. до 2001. године – цијелу једну деценију, таква БиХ је представљала најважнији центар свјетског тероризма. У другом мјесецу 1996, најважнија Ал Каидина војна формација на планети – одред ‘Ел Муџахедин“ бројао је 1774 војника, и не само војника него и проповједника. Послије рата у БиХ, плански и уз благу подршку западних обавјештајних служби, некажњени након злочина, раширили су се по Балкану и Европи, али и по цијелом свијету“, наводи он.

Галијашевић наглашава да је несумњив њихов допринос развоју екстремних исламистичких формација на Косову и Македонији. „Оно што је Авганистан дао БиХ, то је исламистичка мрежа из БиХ дала цијелој Европи. И такозвана Ослободилачка војска Косова и друге војне формације су биле под утицајом муџахедина из БиХ“, напомиње Галијашевић.

Он сматра да је напад у Македонији јасан доказ да је сарадња милитантног исламистичког фактора у региону Балкана на највишем нивоу, персонално и организационо.

„Вехабије из БиХ, са Косова, Санџака и Македоније су међусобно повезане, врше заједничка предавања, окупљања, финансирање заједничких пројеката и оријентисани су на БиХ као базу, центар управљања и дјеловања“, упозорава Галијашевић.

Он истиче да, иако вехабијске вође из БиХ формално не управљају структурама на Косову, Санџаку и Македонији, ипак, логистичка подршка, финансирање тероризма и извори вјерске и политичке подршке крећу из БиХ, чиме је утицај исламиста из БиХ огроман и неоспоран.

Галијашевић у том погледу оцјењује да су Суд и Тужилаштво БиХ, на челу са Медџидом Кресо и Гораном Салиховићем, „кишобран“ и заштита сваком потенцијалном и активном терористи у БиХ, те главни кривци за тако криминализовани однос правосудних институција према радикалним исламистима и терористима.

„То је посебно тужилаштво, које циљано гуши истраге против носилаца политичке подршке екстремистима, и које има право и обавезу водити истраге, подизати оптужнице, борити се да пред судским инстанцама носиоци ових идеологија и активности буду кажњавани, а које се претворило у обавјештајно-пропагандни центар који се бави политички мотивисанима заштитама муџахедина и високо позиционираних кадрова СДА, па и предсједавајућег Парламентарне Скупштине БиХ Шефика Џаферовића – по цијену да проведе фиктивну истрагу против генерала Сакиба Махмуљина, али да се круг одговорних извршилаца и наредбодаваца не шири“, наводи Галијашевић.

Он истиче да права борба против тероризма почиње у самом друштву, наставља се у безбједносним агенцијама, али завршава у правосудним. „Међутим, и друштво, безбједносне агенције и правосуђе су слаби, корумпирани и неспособни за овакву борбу“, упозорава Галијашевић.

Кад је ријеч о безбједносним агенцијама у региону, Галијашевић напомиње да је њихова сарадња увијек везана само за одређено вријеме и одређену конкретну акцију, али није перманентна и није интензивна.

„Још не постоји спремност да се у потпуности надзиру и контролишу све идентификоване групе радикалних исламиста у региону, те да безбједносне агенције из БиХ, Србије, са Косова и Македоније предузимају адекватне мјере синхронизовано и континуирано“, сматра Галијашевић.

Он напомиње да је сарадња међу безбједносним агенцијама недовољна и сведена на размјену информација о већ утврђеним починиоцима кривичних дјела за којима је издата међународна потјерница, што доприноси томе да се слање бораца на ратиште у Сирију одвија несметано.

„Врло мало радикалних вођа одлази на ратиште и углавном је ријеч о мање познатим, младим лицима који из социјално-економских разлога или због идеолошке индоктринације исламистичком идеологијом одлазе ратовати у Ирак и Сирију“, појашњава Галијашевић.

Оцијенивши да је пријетња глобална, а самим тим и регионална, Галијашевић наводи да и одговор треба бити такав, али да дилеме остају: како ратовати против тероризма – глобално или регионално, дипломатски или војно.

„Стратегија Европе се, прије свега, заснива на превенцији терористичких напада појачаним дјеловањем обавјештајних служби и активне међународне размјене обавјештајних података, а затим и спречавањем прања новца и пресијецањем канала којима појединци, организације или државе финансирају терористе“, наводи Галијашевић.

Он додаје да ЕУ, такође, гради визију превенције даље ескалације тероризма посредством рјешавања регионалних сукоба, прије свега на Блиском и Средњем истоку, односно у Средоземљу.

Нажалост, напомиње Галијашевић, борба против тероризма се мора прилагодити и минимуму заједничких интереса великих сила које слиједе логику властитих економских и других интереса, врло често изазивајући нестабилност у цијелим регионима и континентима.

„Надам се да наш регион неће бити, поново, полигон за такве врсте сукоба у којима би ова терористичка инфраструктура могла узроковати непоправљиве посљедице и да напад на Македонију неће бити почетак отварања новог исламистичког фронта и ратишта“, истакао је Галијашевић.

Тагови: БиХ, Ел Муџахедин, Македонија, Џевад Галијашевић