Саркозија који се терети да је добио милионе евра од бившег либијског вође Моамера ел Гадафија и његовог окружења 2005. године, за припрему кампање за изборе 2007. на којима је победио, прошле недеље саслушао је париски суд након што су одбијене све његове жалбе.

Казна – десет година робије плус милион евра

Уколико се утврди кривица, Саркози могао бити кажњен казном до десет година затвора, милион евра глобе и пет година губитка права да бира и буде биран. Судски процес би требало да буде одржан између 23. новембра и 10. децембра.

Трешко је рећи каква ће бити коначна судбина процеса, међутим до сада је истрага отишла довољно далеко и уколико буде почело суђење, Никола Саркози ће бити први француски председник коме ће се судити за корупцију, каже за Спутњик новинар и бивши амбасадор Србије у Египту Драган Бисенић.

Подсећа да је пре Саркозија суђено и бившем француском председнику Жаку Шираку, али је он био оптужен по другом основу, за нецилсходно коришћење јавних фондова.

Према Бисенићу довољна илустрација колико је француско правосуђе озбиљно узело у обзир случај Саркози је то да су прошле године у фебруару двојица француских судија отпутовала у Триполи где су „очи у очи“ испитивали бившег шефа обавештајних служби и Гадафијевог зета Мухамеда Абдулаха Сенусија.

„Бивши либијски званичници су и отворили цео овај случај износећи оптужбе против бившег француског председника. Након француске доста снажне подршке бомбардовању Либије 2011. и акције НАТО где је, може се рећи, Француска била предводник у тим захтевима, Гадафијев син Саиф јавно је затражио да се либијском народу врати 50 милиона евра које је његов отац, наводно дао за Саркозијеву председничку кампању. Од тада су се бројни либијски званичници појавили као сведоци ове наводне трансакције, а у међувремену су се појавили и документи који су је доказивали“, каже Бисенић.

Незгодан сведок – утопљен у Дунаву

Документовано истраживање објавио је сајт „Mедиапарт“, коме је на челу дугогодишњи главни уредник веома утицајног и угледног француског дневника „Монд“ Едви Пленел, који располаже са највише документованих изјава и доказа за своје тврдње, додаје наш саговорник.

Један од најозбиљнијих тренутака у истрази десио се 2014. кад је француска полиција дошла у посед дневника бившег либијског министра за нафту Шукрија Ганема у коме су наведене исплате људима француског председника, подсећа Бисенић и додаје да је он убрзо после тога пронађен утопљен у Дунаву у Аустрији, а његова смрт готово свуда је доведена у везу са овом истрагом.

У међувремену, појавили су се и аудио интервјуи са Гадафијем који су вођени пред његову ликвидацију у којима он говори о исплатама Саркозију и његовим људима, истиче Бисенић.

„Тесан“ кофер за два и по милиона долара

Под истрагом су и бивши Саркозијев шеф кабинета Клод Геан и његов син због умешаности у ове трансакције, а наводно је Геан у једној прилици примио је прву исплату од два и по милиона евра коју је предао Гадафијев човек Салех Башир, подсећа саговорник Спутњика.

„Башир је говорио, у неком анегдотском смислу, да тај кофер у ком је он предао два и по милиона евра у готовини није могао ни да се затвори како треба. У сваком случају, ово је један куриозитет и необичан случај који може у другом светлу и на другачији начин да представи однос Запада и, првенствено Француске, према интервенцији против Гадафија у Либији 2011. и 2012. и према свему ономе што се сада у тој земљи догађа“, сматра Бисенић.

Да ли ће Либија доћи до Гадафијевог блага

На питање да ли би новац који је Гадафи дао Саркозију могао бити враћен у Либију уколико бивши француски председник буде осуђен, Бисенић одговара да би у том случају садашња, легална либијска влада у Триполију теоретски могла да затражи повратак новца.

Међутим, постоје бројни проблеми од којих је главни да у подељеној земљи влада није јединствена. Бисенић истиче да постоји још много либијског новца у иностранству кога су чланови либијске владе тражили да им се врати, или да се „замрзне“ да би се онемогућило члановима Гадафијеве породице да га користе.

Према његовим речима, то је један веома спор и тежак процес за који влада која улази у њега мора бити врло добро припремљена, јединствена и способна да све то нађе, што је тешко рећи за либијску владу у овом тренутку.

„Међутим, Гадафијева Либија имала је поред златних и резерви у страним валутама и бројне инвестиције у разним земљама и компанијама, тако да то, ако можемо тако да га назовемо, Гадафијево благо у иностранству није мало и сигурно је да ће оно представљати једно од питања и искушења са којима ће се сретати било која либијска влада, али и међународна заједница која у свему томе учествује“, закључио је Бисенић.