ФРАНЦУСКИ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК УПОЗОРАВА

Фото: www.tripomatic.com

„Пета република је на ивици колапса“

Луј де Бурбон, војвода од Анжуа и легитимни претендент на престо Француске и Наваре, упозорава на „политичку и институционалну кризу“ кроз коју земља пролази. Као наследник династије Капет, он позива Французе да се ослоне на своје монархијско наслеђе као извор „наде“ упркос републиканском застоју. Обраћање је објављено почетком октобра.

Политичко, институционално и друштвено стање наше земље се наставља погоршавати. Верујем да испуњавам своју улогу као поглавар Бурбонске куће и наследник династије која је изградила Француску тако што говорим о тој теми. Са болом гледам како моја земља тоне у политичку кризу која сваким даном постаје све нерешивија , где, још једном, странке и политичари, далеко од тога да делују у најбољем интересу Француске, а самим тим и француског народа, радије играју своју игру. Република, верна својој историји, подложна је партијској логици. Док је устав који је желео генерал де Гол изгледао као да покушава да исправи овај недостатак, јасно је да се, педесет година касније, ова пошаст која је Француској проузроковала толико патње поново појављује са силом.

Како се друштвене тензије, како из економских тако и из разлога идентитета, шире земљом на све насилније начине, а спољне претње се акумулирају, држава је у застоју. Као и у многим приликама у прошлости, републиканске институције и политичка класа нису дорасле изазовима времена. Пета република, као и њене сестре пре ње, чини се да је на ивици колапса. Владе се смењују једна за другом и личе једна на другу. Примењују исте методе и исте мере. Неуморно. Примећујем потпуни недостатак преиспитивања и одсуство праве воље за реформама. Док се политика често описује као царство свих могућности, данас је у Француској постала простор непокретности, немоћи и неспособности.

На раскрсници

Наша земља ће се поново наћи на раскрсници своје историје. Још једном, може се појавити избор. И чак и ако су ова времена нужно извор бриге, па чак и патње, она су такође источници наде. Заиста, управо у тим тренуцима, захваљујући племенитим људима, захваљујући онима које покреће истинска брига за опште добро, могу се догодити велике и добре промене. Свако ко је упознат са француском историјом зна да смо сличне ситуације доживели неколико пута. Стога је на нама да искористимо ове прилике како би Француска могла да пронађе пут ка својој славној судбини и свом срећном просперитету, толико неопходном за развој њеног народа.

Стога позивам Французе да пажљиво размотре тренутну ситуацију наших институција и владајуће класе, чији велики немар чини њену праксу кооптације ( бирања нових влада без провере власти на изборима, нап.прир. ) неподношљивом. У време избора, надам се да је монархијско наслеђе чији сам чувар још увек довољно живо у срцима мојих сународника, да буде извор инспирације и, кажем, наде. Стабилност, дугорочност, визија која обухвата неколико генерација и челници државе забринути да не пренесу хаос свом наследнику: толико је ствари које би требало вратити у центар француског политичког живота.

Не говорим само о институционалним елементима. Такође говорим о целом систему мишљења и вредности. Свеобухватном осврту на наш начин живота и владавине.

Французи, не заборавимо да су управо под покровом кринова ( крин је знак са династичког грба француске монархије, нап.прир. ) процветале ваше слободе и да је Француска достигла свој врхунац. Потребни су нам вођи који знају да је срећа народа њихова крајња мисија. Нека Свети Луј, узор државних поглава, заштити Француску и француски народ у овим временима растуће неизвесности.

ПРИРЕДИО: Владимир Димитријевић