ФРАНЦУСКА: „Ле Пенова никада ближе побједи -политичка ситуација подијелила љевицу у Француској“

Избори у Француској биће одржани сутра, а право гласа има 47 милиона Француза. Предсједничке изборе обезбјеђиваће 50.000 полицајаца и 7.000 војника.

Једанаест кандидата, међу којима троје радикалних љевичара и само троје проевропски оријентисаних, бориће се у првом кругу предсједничких избора у Француској који се први пут одржавају док је у земљи на снази ванредно стање.

Четворо кандидата предводе трку – десничарка Марин Ле Пен, радикални љевичар Жан Лук Малешон, конзервативац Франсоа Фијон и независни кандидат Емануел Макрон.

Уколико ниједан од њих не добије 50 одсто гласова бирача, а у Француској се то готово никада не дешава, два кандидата ићи ће у други круг 7. маја. Према предизборним анкетама, то ће највјероватније бити Емануел Макрон и Марин ле Пен.

„Кошмарни сценарио“, сматрају аналитичари, био би дуел екстремне десничарке Марин Ле Пен и радикалног љевичара Жан Лука Меланшона.
„Ле Пенова никада није била ближе побједи, јер је политичка ситуација подијелила љевицу у Француској, а другачије су и околности на међународној сцени. Она сада слободно може да каже: Зашто не Фрегзит? Осим тога, терористичка пријетња са којом се суочавамо учинила ју је снажнијом“, истакао је Франсоа Дупер, аналитичар France-ElectionLe Pen.

Томас Жунол, такође политички аналитичар France-ElectionLe Pen каже да Ле Пенова неће бити изабрана. Ко год уђе у други круг избора са Ле Пеновом, каже, постаће нови предсједник Француске.

Лидерка екстремне деснице профитирала је од терористичких напада у Француској у протекле двије године. Овај посљедњи, који се догодио дан уочи предизборне ћутње, могао би јој донијети и гласове неодлучних, којих је према тренутним процјенама око 16 одсто.

„Људима је свега доста. Мигранти долазе у нашу земљу и све добију, а видимо да људи који су рођени овдје умиру од глади и живе на улици. Наши људи су заборављени“, рекао је Жан Луис из France-Presidential ElectionEconomy.

Овогодишњу предсједничку кампању, осим најнеизвјеснијом, називају и најпрљавијом у историји Француске, јер су у првом плану били корупцијски скандали кандидата и њихови приватни животи.

Аналитичари тврде да ће се незадовољство Француза владајућим политичким елитима одразити малом изласношћу бирача и да након избора Доналда Трампа за предсједника Америке ништа није немогуће, па чак ни избор Марин Ле Пен за нову предсједницу Француске.

Тагови: Марин Ле Пен, Француска