ЕВРОПСКЕ земље су ушле у дугорочну енергетску кризу и сада клизе у „средњи век“, оценио је водећи колумниста Forbes Кенет Рапоза.
„Вести из западне Европе подсећају на оно што је некада долазило из земаља попут Боливије. Високу инфлацију прате рестрикције потрошње ресурса које намеће држава“, навео је Рапоза.
Додао је да у Немачкој предузећа престају да раде због неприступачних рачуна за струју. Британија се такође суочила са енергетским проблемима.
Barclay Capital предвиђа да се ЕУ због раста цена енергије, мера штедње ЕЦБ-а и пада тражње суочава са дубоком, продуженом рецесијом.
Тврди да ће трајати најмање до другог квартала 2023. године и да ће се БДП смањити за 1,7 одсто. А да ћe криза највише погодити Немачку, Француску, Италију и Шпанију.
Barclay Capital посебно истиче да је ЕУ последњих година трошила у просеку 400 милијарди кубних метара гаса годишње: око 100 милијарди је ишло приватним потрошачима, 167 милијарди индустрији, а остатак је ишао енергетском сектору.
Пре руске специјалне операције у Украјини, Москва је обезбеђивала безмало половину горива које су трошили Европљани.
Европска комисија сматра да ЕУ треба да смањи потрошњу гаса за 15 одсто (или око 60 милијарди кубних метара) у случају „раскида” са Москвом. Међутим, и у том случају Европа ће наставити да купује руско гориво.
Стручњаци Barclay Capital упозоравају да све води смањењу потрошње што ће бити посебан и додатни удар на економију.
Прошлог петка Турска је предвидела скору капитулацију ЕУ пред Русијом.