ФИЛИМОНОВА: Резолуцијом Лондон гура прст у око Русији

Толика усредсређеност на Сребреницу данас, 20 година касније, говори о неоспорној важности дешавања из јула 1995. године за цјелокупну међународну јавност, каже за лист Данас Ања Филимонова, научна сарадница Руске академије наука.

– Сама та важност би зато налагала уравнотежен и одговоран приступ, а такав, нажалост, не препознајем у британском приједлогу резолуције – каже Филимонова.

Она наводи да се баш у британском приједлогу види јасна пристрасност, оличену у томе што је у првобитном приједлогу чак 35 пута била употребљена ријеч „геноцид“.

– Сада се помиње некакав измијењен текст, али то још нико није видио или званично представио јавности, па га зато не могу ни коментарисати. Ипак, чини ми се да Британци никада неће одустати од намјере да пошто-пото у резолуцију уврсте и појам геноцид, јер то дјелује као њихова основна намјера, а то је за Србију, Републику Српску, али и све остале којима је првенствено стало до истине, а не до политичких или каквих манипулација, напросто неприхватљиво – наводи Ања Филимонова.

Она истиче да је сам појам геноцида наметнут у пресудама у Хашком трибуналу, „који је основан у доба када је Америка контролисала униполаран свијет и постављала правила каква јој одговарају, па је и у 21. вијеку наставио да извршава наређења из Вашингтона, како су, уосталом, показале и депеше Викиликса“.

– Али су чак и хашке пресуде мањкаве, јер пате од недостатка доказа за страхотне тврдње које се износе олако и паушално, о чему ће се, између осталог, разговарати управо на научној конференцији „Сребреница 1995-2015“, коју Фонд стратешке културе и Музеј жртава геноцида организују 4. јула. Највећи свјетски стручњаци за геноцид, међу којима и Ефраим Зуроф, врло убједљиво су показали да је Хашки трибунал манипулисао чак и самим појмом геноцида, који је искривљавао према својим потребама – тврди саговорница листа Данас.

Филимонова констатује да ако посматрамо британски приједлог у контексту англосаксонске политике у посљедњих 200 година, „која је изразито антиправославна, антисрпска и антируска по својој природи, онда овакво понашање Лондона није никакво изненађење“.

– Сигурна сам да, како год да евентуално буду мијењали текст свог приједлога, он никада неће бити ништа друго осим још једног гурања прста у око руској, српској и уопште православној цивилизацији. За разлику од тога, руски приједлог ми дјелује много уравнотеженији и добронамјернији, уважава све жртве, са свих страна у ратовима деведесетих, и ставља нагласак на међународно право и Дејтонски споразум. Самим тим, тај приједлог доприноси стабилизацији у региону – поручује она.

Оцјењујући реторику српских званичника када је ријеч о обељежавању у Сребреници, Филимонова наводи да је добро што су и и Београд и Бањалука јасно иступили против злоупотребе појма геноцид у британском приједлогу.

– Али, званичници Републике Српске били су далеко снажнији у осуди суштинске намере Лондона, што је за похвалу. Исто тако поздрављам то што су одмах затражили од Русије да стави вето на британску резолуцију. Наравно, премијер Вучић никако не би смио да иде на комеморацију у Поточарима, јер би тиме пружио легитимитет англосаксонским манипулацијама и злоупотребама. Похвална је изјава предсједника Томислава Николића да неће ићи у Поточаре зато што би тиме признао да нису све жртве једнаке. Издвајати једну групу жртава је и неморално и неистинито – сматра Филимонова.

Поводом одлуке Швајцарске да БиХ, а не Србији, изручи Насера Орића, она наглашава да је Сарајево „показало да му уопште није стало да судски процесуира ратне злочине, већ случајеве попут озлоглашеног Орића држи у фиоци“.

– Временско поклапање хапшења Орића, хапшења Рамуша Харадинаја и британског приједлога резолуције о Сребреници, указује на снажан покушај дестабилизације цијелог региона – закључује Ања Филимонова.

Тагови: Лондон, Резолуција, Русија, Сребреница