Фијаско Запада: Грузини на изборима одбацили судбину Украјине

С обзиром да су све постосвјетске земље међусобно повезане, догађаји у Молдавији, односно фијаско који је доживела ЕУ па чак и лично Урсула фон дер Лајен која се највише залагала и за Мају Санду и за референдум, одмах су утицали и на гласање у Грузији, каже за Спутњик политиколог др Стеван Гајић.
Владајућа партија Грузијски сан освојила је 53,92 одсто гласова на парламентарним изборима у Грузији одржаним у суботу, али резултате није признала опозициона Коалиција за промене, уз одбијање да прими посланичке мандате и државно финансирање.

Председница Грузије Саломе Зурабишвили позвала је грађане да изађу на протесте након парламентарних избора због наводног мешања Русије у изборни процес.
Ситуација у Грузији у многоме подсећа на дешавања у Молдавији где је пре недељу дана уз председничке изборе одржан и референдум о приступању Европској унији. Први резултати референдума показали су да су Молдавци гласали против уласка земље у ЕУ, али је у међувремену проценат проевропских гласова волшебно скочио на 50,46 одсто.

Фијаско Запада у Молдавији најавио резултате у Грузији

Кључна разлика између данашње Грузије и Молдавије је у томе што Запад тренутно има на својој страни власт у Молдавији, председницу Мају Санду која „стајлингом подсећа на Елену Чаушеску“ која се у изборној ноћи понашала хистерично, што не ради неко ко је победник, додаје Гајић.
С обзиром да није победила у првом кругу, готово је гарантовано да ће изгубити у другом, осим у случају потпуног насиља и бруталног прекрајања воље грађана, а „проевропска опција“ изгубила је и на референдуму, али је после поноћи кренуло намештање резултата, сматра Гајић.

„Тај фијаско у Молдавији најавио је оно што ће се догодити у Грузији. Наравно да у Грузији постоји велики број људи и значајан проценат грађана који је против тренутне власти, али суштински је пресудио став Грузинске православне цркве која је и 2008. била против рата са Русијом. Утицало је и искуство Грузије са насилном променом власти, практично са меким пучем 2004. кад је Михаил Сакашвили преузео власт, али и са ратом против Русије који је пре свега био против интереса самих Грузина. Тако да је и из потпуно националистичког угла Грузина потпуно рационалније бити добар са Русијом. Јер се може направити добар договор око Абхазије и Јужне Осетије којим би био и вук сит и овце на броју.“

Он појашњава да би то евентуално подразумевало решење да и грузински суверенитет буде неповређен, али и да народима који живе на тој територији а ратовали су са Грузинима у грађанским ратовима буде сачувана безбедност и гарантован висок степен аутономије.

Победници у Грузији не желе судбину Украјине

То је могуће, истиче Гајић, само кроз сарадњу а никако кроз конфронтацију са Русијом јер то може само да донесе потпуну пропаст грузијском народу, због чега је и понуда владајуће партије Грузијски сан била да не желе рат и судбину Украјине.
„Без обзира на колосалну пропаганду Запада и ко зна колико агената утицаја у самој Грузији, плус разних ‘туриста’ који су ту дошли за време избора, оно што се десило у Грузији победом Ираклија Кобахидзеа односно оснивача партије Бидзина Иванишвилија, милијардера за кога кажу да је довољно близак Русији да не би ратовао, Грузија је заправо изабрала опцију мира. Мислим да ће и евроинтеграције да ишчезну временом, кад се потпуно догоди крах НАТО на истоку Европе, што је све извесније.“
Зато би Грузија требало да издржи овај напад који предводи страна држављанка, председница Грузије Саломе Зурабишвили која је држављанка Француске, а Гајић је уверен да ће успети да се одбранити од хибридног рата ког јој је наметнула ЕУ, као политичко крило НАТО.

Може ли се распламсати хибридни рат?

Ипак, увек постоји могућност да Запад изазове неке озбиљније нереде у Грузији јер су стотине ако не и хиљаде Грузина учествовали као плаћеници у Украјинском рату и они су аутоматски оријентисани против Русије али и грузијске владе, сматра Гајић.

„Назвати Грузијски сан проруском опцијом је глупо и вулгарно зато што је много изнијансиранија ситуација јер они такође држе заставе ЕУ и кажу да се залажу за европски пут и врло их је наивно карактерисати као проруску опцију. Мислим да су они прогрузијска опција. У сваком случају, постоје плаћеници који би могли бити послани да направе нереде у Грузији. Запад је одавно у Латинској Америци имао експерименте за политичке атентате, покушаје дестабилизације земље преко војске, разних служби, својих агената утицаја итд. тако да они могу да покушају, али мислим да је власт у Грузији отпорна на то, и што је најважније, има велику подршку јавног мњења.“
И Грузијска православна црква је противник тзв. европског пута, пре свега наметања ЛГБТ и антихришћанске агенде, а Грузија је можда најправославнија земља на свету, тако да ће врло тешко Запад распламсати хибридни рат против те земље, закључио је Гајић.