ФИДЕЛ КАСТРО – ПРИМЕР ЧВРСТИНЕ И НЕУСТРАШИВОСТИ: Русија о кубанском лидеру

Фидел Кастро, лидер кубанске револуције и једна од најупечатљивијих личности 20. века, преминуо је у 91. години живота. Он је говорио да Куба „никада неће обуставити борбу за мир и благостање свих људи“, сматрао је да живот без идеја ништа не вреди и до својих последњих дана је био идол левичарских идеологија у целом свету. Како је он сам говорио, ако би се на Олимпијским играма награђивала способност преживљавања, он би освојио златну медаљу.

У Русији је однос према Фиделу Кастру увек био врло позитиван, тако да је вест о његовој смрти ожалостила многе грађане Русије. Људи остављају цвеће испред резиденције амбасадора Кубе. Председник РФ Владимир Путин рекао је да је Фидел Кастро „симбол целе епохе у новијој светској историји“. „Слободна и независна Куба коју су изградили он и његови саборци постала је утицајна чланица међународне заједнице и послужила као надахнуће многим земљама и народима“, каже се у телеграму председника Русије упућеном народу и властима Кубе.

Човек који је променио свет

„Кастро припада плејади Великих, који су променили свет“, написао је на Твитеру сенатор Алексеј Пушков, председник Комисије Савета Федерације (горњег дома руског парламента) за медијску политику и односе са медијима. Он је на Твитеру међу првима у Русији изјавио саучешће, а затим додао: „Кастро је доказао да се може 55 година трпети притисак и економски рат од стране САД, и опстати. И ево, сада већ председник Aмерике одлази у посету Хавани, а не обрнуто“.

Кубански револуционар је био морални ауторитет човечанства – тако га карактерише лидер Комунистичке партије РФ Генадиј Зјуганов. „Отишао је један од великана политике, државник и човек који је утемељио моралну политику, тј. политику која је пре свега мислила на судбину обичног човека, достојну живота трудбеника и срећног света“, рекао је он.

Кастро је оставио „веома дубок траг у историји читавог човечанства“, рекао је Михаил Горбачов. Фидел је опстао и учврстио своју земљу у време „најжешће америчке блокаде, у време огромног притиска на њега, и ипак је извео своју земљу из те блокаде на пут самосталног независног развоја“, истакао је Горбачов.

Премијер Русије Дмитриј Медведев је на Фејсбуку написао како је са Фиделом разговарао телефоном у августу ове године када је кубански револуционар славио 90. рођендан. „Он се живо интересовао за све што се догађа у свету, у Русији, и до последњег тренутка је имао бистар ум и био је веома добро информисан“, написао је премијер.

Лидер Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски рекао је за Фидела Кастра да је то „пример чврстине и неустрашивости“, и године у којима је Куба била под његовим руководством „остаће запамћене“. Он је уједно изјавио да ће „кроз 5-10 година Куба ући у нормалан режим средње развијених земаља, као већина других земаља у Латинској Америци“.

Руски медији увелико евоцирају успомене на великог револуционара. Познати водитељ Сергеј Бриљов, који је рођен на Куби и кога је кубански „коменданте“ носио на рукама, приказао је у суботњој емисији сцену у којој млади Фидел Кастро 1979. године на путу за Њујорк, на заседање Генералне скупштине УН, откопчава мундир и показује пред камерама да испод одела нема панцир, додавши да њега штити његов морал и најавивши да ће и у Њујорку бити без панцира. Бриљов уједно наводи да је организовано неколико стотина неуспешних атентата на кубанског револуционара, те да је ЦИА скинула печат државне тајне са многих атентата, тако да се они сада могу реконструисати до детаља.

Чак и ако се СССР распадне…

Наравно, у руском сегменту интернета се уз мало напора могу пронаћи и негативна мишљења о кубанском државнику, углавном у блоговима представника маргиналних прозападних либералних кругова. Тако је, на пример, извесни блогер Иља Варламов још у октобру, дакле пре Кастрове смрти, писао: „Кастро је упропастио сопствену земљу, и некада изузетно богат регион је довео до стања најсиромашнијих афричких земаља. Куби још увек треба дотурати лекове и намирнице. Нема нормалне мобилне везе и интернета, људи раде за ситнину и једина њихова срећа је да нешто украду“. Или, рецимо, економиста Сергеј Гурјанов, који је емигрирао из Русије, заједљиво коментарише чињеницу да је Русија великодушно опростила Куби дуг од 31,7 милијарди долара. „То је исто као кад би неко опростио Русији 412 милијарди долара, али таквих будала нема“, каже он.

Заиста, Русија је опростила Куби 90% дуга. Још када је Михаил Горбачов посетио Кубу 1989. године, Фидел Кастро му је рекао да „таква перестројка“ није потребна Куби, и последњег руководиоца СССР-а испратио је следећим речима: „Чак и ако се сутра или неког другог дана пробудимо са новошћу да се у СССР-у догодила велика социјална пометња, па чак и ако се пробудимо са вешћу да се СССР распао (а надамо се да се то никада неће догодити), чак и у тим условима ће Куба и кубанска револуција наставити борбу и пружати отпор“. Фидел Кастро је остао веран својим речима, а СССР се заиста распао. Последња руска војна база на Куби укинута је 2002. године.

Увек ће бити оних који кажу да је Фидел Кастро био „крвави диктатор“, као и оних који га доживљавају као „великог борца против америчког империјализма“, као што постоје различита мишљења о Јосифу Стаљину и Ивану Грозном, истиче лист „Коммерсант“. На судском процесу поводом јуриша на касарну Монкада, када је осуђен на 15 година затвора, Кастро је изјавио: „Историја ће ме оправдати“. „То је касније постала крилатица, али десет година након тога постало је јасно да неће сви оправдати Фидела Кастра, и да ће његових присталица и противника бити увек, чак и када Куба постане типична (или скоро типична) карипска земља“, пише „Коммерсант“.

Па ипак, најважније Фиделово наслеђе је изграђивање „модела независне самосталне спољне политике Кубе истиче латиноамериканиста, професор Санктпетербуршког државног универзитета Виктор Хејфец. Друго његово наслеђе, ауторитарни политички режим, није оно чиме ће се поносити чак и многе његове присталице. „Кубанска економија је остала монокултурна. Власти и поред свих напора нису успеле то да превазиђу. Куба јесте опстала, али тешко да је баш то био циљ“, сматра Хејфец.

Јекатерина Синељшчикова,
Руска реч

Тагови: Русија, Фидел Кастро