ФАКУЛТЕТ “СВЕТИ САВА” У ЛИБЕРТИВИЛУ: Лепота православља и препознатљиви дух српских студената

Тамо далеко, хиљадама километара, преко Атлантског океана у америчком граду Либертивилу, деценијама се „гаји“ и чува српска традиција. Сваке године неколико нових студената из наше земље упише Православно-богословски факултет „Свети Сава“ у овом граду. А често с њима клупе деле и млади из других култура који заволе православље и желе да га изучавају.

Да су су овај факултет, црква и манастир Светог Саве у Либертивилу један од најбољих српских „амбасадора“ у Америци, „Новостима“ је потврдио Војислав Стојановић, однедавно дипломац овог колеџа.

– Лепота православља, али и препознатљив дух српских студената и наш начин живота и забаве, већ годинама су „лепак“ за младе који долазе у додир са нама – каже наш саговорник. – Предавачи су из различитих земаља. Прави је изазов и невероватно искуство изучавати теологију толико далеко од домовине и још у таквој „кошници“ нација и култура каква је Америка. Детињство, радост, заједништво, разумевање, толеранција, смех, све су ми то асоцијације на време које сам провео у Либертивилу.

У класи са Војиславом, православни српски факултет завршио је и Акасио Жилберто Нето из Сао Паула. Већ неко време је, како се међу бившим дипломцима прича, у једном српском манастиру.

Чикаго, у чијем се ширем северном делу налази либертивилски колеџ, слови за највећи српски град у Америци. Међутим, већ трећа генерација Срба која се роди у Америци већином и не научи језик својих предака.

– Ипак, традицонално посећују православне храмове, јер су они места окупљања. И, без обзира на то што знају само понеку реч српског, сви до једног знају да играју коло и познају старе српске обичаје. Много тих младића и понека девојка из српских породица у Америци одлучују се за либертивилски колеџ. Наше цркве, манастири и сам факултет на ком сам дипломирао заиста су чувари наше традиције у туђини – каже Војислав.

У оквиру Факултета налази се и интернат где живе студенти. Иако би се могло претпоставити да је дисциплина престрога, и није баш тако.

– Разноврсност култура, светова који се ту спајају, а сви са једнаком љубављу према Богу, стварају сјајну атмосферу – прича Воја.

– Када се часови и служења у цркви заврше, и кад се скину мантије које су нам биле нека врста школске униформе, у нашим собама постаје веома живо. Сећам се да је две собе од моје био Александар Секулић, сада ђакон, који је много волео оперу и стално је певао. На нашу срећу, одлично. У другој соби били су момци који су такође имали фантастичне гласове, а преферирали су народњаке – гласно. На крају, код мене су у осам квадрата били раширени бубњеви, бас, гитара, микрофон, појачала… Пред публиком од неколико десетина судената и пријатеља ван школе, не питајте ме како, прашио је електронски рокенрол.

Предавања су на српском и енглеском језику, у зависности од предавача и групе. А чак ни сви професори нису православци. Америчко хришћанство Војиславу је предавао Американац протестант, природне науке опет Американац јеврејског порекла, математику Немац, патрологију Гркиња…

– Мислим да је ранијих година била пракса да студенти који заврше остану да служе у Америци, а данас многи после овог колеџа настављају студије широм света, или буду рукоположени у свештенички чин и служе у Српској православној цркви – каже Војислав. – После Либертивила, одлучио сам се за науку. Сада студирам религиологију при Београдском универзитету, која се код нас тек скоро појавила као самостална наука. Као таква, у свету постоји одавно. Прва сам генерација која студира ове мастер студије у Београду.

ПОШТОВАЊЕ

– ОСИМ странаца који су студирали са нама, у интернат, нашу цркву и манастир долазило је много младих различитих вероисповести – каже Воја.

– Одлично смо се дружили без обзира на њихове вероисповести. Имао сам сјајне пријатеље протестанте, римокатолике, муслимане који су често боравили у интернату. Просто су волели кави смо људи, а свако од њих би обишао наше храмове са поштовањем, једнако као што ми поштујемо њихову различитост.

МАНАСТИР СВЕТОГ САВЕ

Српски православни манастир Светог Саве у Либертивилу је од маја 2011. године, због свог духовног, историјског и културног значаја, под директном управом патријарха српског. Саградио га је први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић, двадесетих година прошлог века. Пре него што су пренесени у Требиње, посмртни остаци Јована Дучића почивали су у манастирској цркви у Либертивилу. У Цркви Светог Саве сахрањен је и краљ Петар Други Карађорђевић, чије је тело пре две године пренето у Србију. На манастирском гробљу сахрањен је и владика Николај Велимировић који је повремено предавао у привременој српској богословији у Манастиру Светог Саве у Либертивилу.

Тагови: Православље, САД, Факултет