Фајненшел тајмс: Трампов статус антихероја чини га незаустављивим

Ако се неко надао да ће то што је постао први амерички председник који је фотографисан у полицији могло бити понижавајуће искуство за дотичну особу – или да ће четири оптужнице са 91 оптужбом и принудни обилазак америчких судница у јеку припрема за изборе можда убрзати неку врсту пада популарности – сада се сигурно осећа помало разочарано.

Откако је објављена слика Доналда Трампа из затвору округа Фултон – на којој је бивши председник заузео разбојничку позу, намрштених обрва и очију које блиставо гледају ка камери – његова предност и популарност је скочила, пише „Фајненшел тајмс“.

Према неким истраживањима Трамп је далеко испред свог најближег републиканског ривала Рона Десантиса, а анкета „Економиста“ ове недеље показала је да ће победити Џозефа Бајдена у другом кругу.

Далеко од тога да ради против њега, Трампова фотографија је одмах постала икона, „следећи ниво“, како је прокоментарисао Илон Маск на Иксу, раније Твитеру. Трампова кампања саопштила је да је зарадила више од 9,4 милиона долара откако је фотографија објављена, укључујући 864.000 долара од продаје 24.000 шољица за кафу са одштампаном сликом и 1,7 милиона долара од мајица.

Многи страхују да правни проблеми претварају Трампа у „мученика“, али ауторка текста у „Фајненшел тајмсу“ наводи да Трамп није слабашни мученик. Он је врхунски амерички антихерој.

Антихерој, реч која се обично повезује са измишљеним ликовима, јесте неко ко игра централну улогу у причи упркос томе што не поседује ниједну врлину повезану с традиционалним херојским главним ликом. У раду из 2022. године пар истраживача је описао антихероја као „очаравајућег, аморалног аутсајдера који крши правила и ствара нова док оставља хаос за собом“.

Они такође наводе да је Трампова популарност „предвиђена деценијама поп-културне опсесије антихеројима“, алудирајући на Тонија Сопрана (Сопранови), Волтера Вајта (Чиста хемија) или Мајкла Корлеонеа (Кум) као на примере огромне културне популарности антихероја у сусрет Трампу.

„Људи воле антихероја зато што су фасцинирани њиховим аморалним или чак неморалним ставом – ставом који не могу да заузму јер би упали у невоље“, каже Игор Пруса, коаутор рада и предавач на Универзитет Амбис у Прагу. „Дивимо им се упркос њиховим преступима, корупцији и неделима.“

Антихерој може починити или бити умешан у зла дела, али га не треба мешати са једноставним негативцем: не само да је он протагониста већ постоје и нијансе у његовом карактеру. Можда је уврнут, али није чисто зло.

Трамп, такође, може бити лажов и варалица, који показује презир према демократији и проглашен је одговорним за сексуално злостављање, али он није без свих врста искупљујућих особина: харизме, шарма, огромне издржљивости и способности да буде веома духовит.

Још једна снага, која игра велику улогу у привлачности антихероја, јесте то што се Трамп не плаши да изговори ствари које други неће. „Волимо антихероје јер они говоре оно што не треба да се говори, а они раде оно што не треба да се ради“, каже Пруса.

Трампова спремност да одступи од сценарија, а не да се држи онога што мисли да треба да каже, сигурно је кључни део његове привлачности.

Упркос његовим безбројним лажима, то значи да му људи верују: анкета Си-Би-Еса прошлог месеца показала је да би међу вероватним републиканским гласачима на примарним изборима који верују да је „поштење веома важно“, 61 одсто гласало за Трампа. Штавише, они који планирају да гласају за њега, Трампу верују више него члановима своје породице или пријатељима, наводи лист.

Поставља се питање: може ли неко победити антихероја, и како? Измишљене верзије често имају тенденцију да доведу до сопственог пада – што је свакако могућност за Трампа, али не и она на коју се може ослонити. У стварном свету, оно што би могло бити делотворније су врсте врлина које се повезују с херојством: храброст, уверење, понизност, поштење и храброст. Ових је, нажалост, мало. То чини Трампов антихеројски статус још страшнијим, закључује „Фајненшел тајмс“.