Европи и природа ударила шамар: На прагу нова гасна криза, цене ће порасти

Getty © CHUNYIP WONG

Европа ризикује да не испуни циљ попуњавања подземних складишта гаса (УГС) до 90 посто до новембра 2026. године, што би, како каже Анастасија Левченко, истраживач Гајдар института на одсеку за индустријску организацију и економику инфраструктуре, довело до новог скока цена гаса и кризе у земљама наредне зиме.

Према проценама агенције ТАСС, на основу података Гасне  инфраструктуре Европе (ГИЕ), нето повлачење гаса (разлика између количине повучене и унетe) из УГС складишта у Европи од почетка грејне сезоне прешло је 55 милијарди кубних метара, што значи да су земље ЕУ потрошиле сав гас који је унет током лета.

„Ако недостатак снега примора Европу да ове летње сезоне троши више гаса за производњу електричне енергије, то ствара ризик да Европа не испуни циљ попуњавања складишта до 90 посто до новембра 2026, што ће довести до новог скока цена и кризе следеће зиме“, навела је Левченко.

Стручњак за ову област додаје да статистика показује да земље ЕУ нису само потрошиле целокупан волумен унет прошлог лета, већ су почеле и да користе стратешке резерве.

„Брзина повлачења гаса ове зиме била је највећа у последњих пет година. Средином фебруара складишта у ЕУ била су пуна само 34 одсто, значајно испод историјског просека од 50-58 посто за овај период“, објаснила је.

Анализа долази пошто је Европска унија донела одлуку о забрани увоза руског гаса, а покушај да се прекине зависност од руских енергената већ неко време осећају становници „старог континента“.

Европи и мајка природа ударила шамар

Истакла је да је оваква потрошња гаса у ЕУ резултат више фактора.

Један од њих су временски услови, јер је продужени хладни талас у северној и централној Европи од јануара 2026. године довео до наглог пораста потребе за грејањем.

„Поред тога, арктичко време у САД крајем јануара изазвало је пад производње течног нафтног гаса (ЛНГ) за 20 процената, смањујући снабдевање од највећег добављача Европе, док су високе спот цене учиниле да непосредни увоз ЛНГ буде мање профитабилан него коришћење гаса који је већ у складиштима“, открила је Левченко.

Ситуацију је додатно погоршило и техничко ограничење.

„Критична тачка се достиже када ниво гаса у складиштима падне испод 20 процената. У великим немачким порозним складиштима, као што је ‘Рехден’, брзина повлачења гаса опада нелинеарно при ниском притиску“, објаснила је, додајући да ово може довести до немогућности брзог задовољења потреба у најхладнијим данима, чак и ако гас физички још постоји у систему.

Ако тренутна стопа повлачења од 1,5-1,7 терават-часова дневно буде настављена, резерве Немачке би могле бити потрошене за 35-40 дана, упозорила је Левченко.

Какве ће бити последице?

Ситуација већ има значајан негативан ефекат на европску економију – цене гаса су порасле више од 30 одсто од почетка године, што врши притисак на индустрије које троше много енергије, али и на потрошаче.

Додала је да, ако резерве падну испод критичног нивоа док хладно време настави, оператери гасних мрежа ће вероватно бити приморани да активирају прекиде уговора, приоритетно обустављајући рад великих индустријских погона како би заштитили домаћинства и критичну инфраструктуру.

Ризик постоји и за летње уношење гаса у складишта, јер високе цене смањују економски подстицај за пуњење складишта.

„Аналитичари предвиђају да би до краја зиме резерве могле пасти за 20 одсто. Да би Европа испунила циљ од 90 одсто до новембра, потребан је рекордан увоз ЛНГ овог лета – више од 185 милијарди кубних метара, према прогнозама ИЕА“, речи су стручњака који додаје да овакво стање врши огроман притисак на глобално тржиште и одржава високе цене.

До пролећа ситуација може да се погорша због необично мале снежне покривености у Алпима ове зиме, што представља ризике за хидроелектране у Аустрији и Италији и даље повећава потребу за гасом у електропривреди.

„У Алпима снег функционише као природни резервоар. Зими вода се складишти у планинама као снег, а хидроелектране раде користећи раније акумулисану воду. У пролеће и рано лето снег се топи, хранећи реке и пунећи резервоаре, обезбеђујући снажан прилив за производњу електричне енергије“, објаснила је Левченко, закључујући да Европу очекују озбиљни изазови за летње пуњење гасних складишта.