06.07.2022. - 10:11
© AFP 2022 / LIONEL BONAVENTURE
Цена гаса у Европи наставиће да расте заједно са проблемима у снабдевању и до краја године остаће високе, а то ствара ризик од економске и политичке кризе у ЕУ. Излаз из те ситуације могло би бити ублажавање антируских санкција, оцењују руски експерти после нових потреса на енергетском тржишту.
Цене природног гаса у Европи поново достижу највише нивое од марта ове године услед смањења руских испорука и штрајка радника у гасним компанијама у Норвешкој, која је главни снабдевач Европе енергентима. Цена плавог горива је премашила цифру од 1.800 долара за хиљаду кубних метара, а Рустам Танкајев, члан Комитета руске трговинске и индустријске коморе за енергетску стратегију и развој енергетског комплекса, сматра да су разлози поскупљења гаса очигледни – пре свега, на то утичу
антируске санкције.
„Ситуација са поскупљењем гаса се догодила због санкционих акција ЕУ, па је самим тим ова ситуација са смањењем обима испорука и повећањем цена на савести ЕУ. Осим тога, имамо веома високе температуре у Европи. У многим земљама се те температуре држе на око 40 степени Целзијусових, што приморава Европљане да умногоме користе клима-уређаје. Ефикасност клима уређаја је нижа него уређаја за грејање, па се потрошња гаса за производњу електричне енергије у Европи повећала, док је пуњење подземних складишта гаса заустављено“, објашњава Танкајев.
Испоруке руског гаса „Северним током 1“, који иде од Русије по дну Балтичког мора до Немачке, смањене су за 60 одсто јер канадска подружница немачке компаније „Сименс“ није вратила турбинe са ремонта због западних санкција Русији, док ни транзит кроз Украјину не ради пуним капацитетом. Осим тога, оваква ситуација је изазвана и непромишљеним акцијама Запада и конкретно Немачке која је стопирала покретање новог гасовода „Северни ток 2“.
Такође, од 11. јула „Северни ток 1“ ће због редовних годишњих радова на одржавању бити затворен на 10 дана. То није политичка игра руског гиганта „Гаспрома“ и Кремља, како то представљају неки западни политичари, већ је реч о планираним радовима који су најављени Немачкој и другим европским земљама које добијају гас преко тог гасовода.
Немачка и генерално ЕУ прибојавају се да „Северни ток 1“ неће бити враћен у строј и страхују од потпуног прекида руских испорука гаса, те апелују на грађане да штеде енергију и најављују могуће рестрикције, заборављајући да је судбина тог гасовода у њиховим рукама, с обзиром да би се договором са Канадом много тога решило.
Европи прети рецесија
Снабдевање енергентима је све теже.
Ситуација у Украјини је довела је до праве европске кризе, а дубока рецесија у Европи је неизбежна у случају несташице гаса. Смањење испорука гаса додатно ће
повећати цене енергената за потрошаче, повећавајући инфлацију и притиске на привреду, што само по себи представља ризик од рецесије.
Анкете показују да се сваки други Немац плаши смрзавања током предстојеће зиме због несташице руског гаса у земљи, а око 75 одсто испитаника назвало је повећање цена енергената „тешким или веома тешким теретом“. Половина њих је признало да им се финансијска ситуација погоршала, док је, према статистичкој служби Евростат, инфлација у ЕУ је у јуну достигла врхунац од увођења јединствене валуте пре 20 година.
Тренутна попуњеност складишта гаса у Немачкој износи око 60 одсто, али у тој земљи
кажу да ће гаса имати за максимум два месеца ако дође до прекида испорука из Русије.
Руски експерти сматрају да се ситуација може променити ако колективни Запад ублажи антируске санкције, што би барем омогућило да се турбине врате до станице „Портова“ у Балтичком мору. Такође, каже Танкајев, поскупљење гаса у Европи ће се успорити када се европско становништво определи „за опстанак“.
„Ситуација са гасом у Европи је тужна. Европљани морају да бирају – или ће се бавити политиком или ће се одлучити за преживљавање. Не знам шта ће европски политичари изабрати, али знам да ће становништво земаља ЕУ изабрати опстанак. Они желе јефтин гас и бензин и то ће рећи на јесен на изборима“, закључио је Танкајев.
ЕУ је усвојила законску регулативу према којој до 1. новембра ове године попуњеност складишта гаса треба да износи 80 одсто, а наредних година до 90 процената. Складишта гаса постоје у 18 од 27 земаља ЕУ, али ако се овакав тренд настави упитно је да ли ће тај план бити реализован. Због тога немачки политичари упозоравају да би несташица енергената у Европи могла би да изазове „битку око расподеле гаса“ међу земљама ЕУ.
Штрајк у Норвешкој додатно компликује ситуацију
Додатне проблеме у снабдевању Европе ствара и
штрајк норвешких радника на морским нафтним и гасним платформама због чега је енергетска компанија „Еквинор“ саопштила да је покренуто
затварање три поља у Северном мору. Процењује се да би даља планирана ескалација штрајка могла већ до суботе да доведе до заустављања скоро једне четвртине норвешке производње гаса, и око 15 одсто производње нафте.
Руски експерт Игор Варјаш објашњава да норвешки радници траже повећање плата како би компензовали растућу инфлацију, која долази усред високих цена нафте и гаса.
„Синдикати у Норвешкој покушавају да дођу до новог социјалног договора. Они сматрају да ако су већ компаније почеле да продају нафту и гас скупље него раније, онда би сада требало да дају веће плате запосленима. Ако компанија ствара више додате вредност, онда део тог износа треба да припадне и запосленима. То је тако, али за сада се не зна где иде та увећана добит“, објаснио је Варјаш.
Ако су мотиви за штрајк исправни, онда је „тајминг чудан“, додао је експерт.
„Одлука да се сада ступи у штрајк је чудна. Због тога ће се укупна производња нафте и гаса у Европи смањити. С обзиром на то да истовремено долази до постепеног одрицања од руских енергетских ресурса, ова ситуација доводи до повећања цена енергената. Није ми јасно како ће ово да издрже јер ће значајно поскупети цео ланац – од производње до крајње потрошње робе…“, упозорио је Варјаш.
У сваком случају, тензије због снабдевања и цена гаса остају, а осећају се и последице, чак и у Немачкој, која је водећа економија Европе.
Немачка енергетска криза већ је довела до рекордно високе инфлације, угрожавајући социјалну стабилност. Ако се ситуација погорша индустрија ће страдати, а то би могло да уништи економију и доведе до губитка радних места.
