Европа се сетила „неповредивости граница“: За кога важи принцип јачег, а за кога међународно право?

© Emil Stach/Ritzau Scanpix via AP

Границе се не смеју померати силом. Овај принцип важи за сваку земљу, било на Истоку, било на Западу.

Када је немачки канцелар Олаф Шолц ово изрекао реагујући на територијалне претензије новоизабраног америчког председника Доналда Трампа ка Гренланду, Панамском каналу, Канади, заборавио је да напомене да је тај принцип не важи баш за сваку земљу – да није важио за Србију када су њене границе насилно промењене.

Овако саговорници РТ Балкан коментаришу то што се „европска покварена плоча“, која је више од две деценије вртела укруг причу да је у случају НАТО агресије на СРЈ и насилног отимања Аутономне покрајине КиМ од Србије био „изолован случај“, а сада се силом прилика вратила на изворна подешавања.

Наводе да јој се сада као бумеранг враћа насилно прекрајање туђих граница.

Шолц сада поручује да се принцип неповредивости граница примењује на сваку земљу, било она веома моћна или мала.

„То је фундаментални принцип међународног права и кључни део оног што називамо западним вредностима“, тврди сада Шолц.

И француски министар спољних послова Жан Ноел Баро стао је у одбрану суверенитета и територијалног интегритета, поручујући да Европска унија „неће дозволити ниједној држави да нападне њене суверене границе“.

„Ако ме питате да ли ће Сједињене Државе освојити Гренланд, мој одговор је – не. А да ли смо ушли у еру у којој се враћа закон најјачих, мој одговор је – да“, навео је шеф француске дипломатије, заборављајући да су они управо подржавали „закон јачег“.

А, где је случај Србије када се Европа на геополитичку сцену враћа одбрану суверених граница и за кога важи закон јачега, а за кога међународно право?

Некадашњи шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић за РТ Балкан истиче да су лидери западноевропских земаља који су славодобитно аплаудирали НАТО агресији на СРЈ и пожурили да признају независност тзв. Косова, „копали себи јаму у коју сада упадају“.

„Трамп се понаша веома слободно у односу на суверенитет и територијалну безбедност других чланица ЕУ и НАТО-а. Ово што се сада дешава је оздрављујуће за стање у међународном праву и односе међу државама“, сматра Јовановић.

Он напомиње да ова најновија дешавања не само да доказују да нема изолованог случаја него да је код КиМ створен опасан преседан и да се као бумеранг враћа онима који су га чинили. Истовремено, Јовановић указује на то да тај заплет може потенцијално да иде у корист Србије, јер ће се, како каже, свет полако враћати на поштовање међународно признатих граница и њиховог немењања без пристанка саме државе.

„Америка и Европа ће морати једног дана да зажале због преседана, јер свет је препун случајева као што је Косово, јер је много националних мањина које су спремне да затраже независност, а то није у интересу тих националних држава нити односа у свету. Сигурно је да стабилност, јединство и благостање ЕУ неће бити загарантовано као до сада и ту лежи и нова шанса за нас. Сви ће да се приближе ставу да нема случајева суи генерис и да то важи само за једну земљу, а да не важи за друге. То ће натерати и неке друге западне земље, које су признале Косово да поразмисле о томе, да ревидирају став. Али, то није лак процес“, објашњава Јовановић.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић ове потезе види као промену не само политике Вашингтона, већ и глобалних односа и додаје да предстоји расплет на глобалној сцени, у ком Американци хоће да утврде зоне утицаја и отворе питање граница.

„Улазимо у један процес који ће подразумевати расплет на глобалном плану у околностима мултиполарног света и где ће кључну улогу имати трио Москва, Пекинг, Вашингтон“, наводи Миливојевић за РТ Балкан.

С друге стране, према Миливојевићевом мишљењу, ово може да означи реафирмацију принципа међународног права, као и поштовања суверенитета и територијалног интегритета.

„Наравно да то има везе са нама. Треба питати Европљане: ‘А где је сад случај Србије у целој тој причи’? Ми смо упозоравали када је уследила НАТО агресија, да се отвара Пандорина кутија и да ће све кад-тад доћи на наплату. Ми се сад враћамо на тај принцип, али само зато што су интереси Европе у првом плану. Требало би сада Европа да се изјасни како онда гледа на принцип суверенитета и у случају Србије. У том случају, мора да има у виду Резолуцију 1244, Повељу УН на коју се позивају, као и 10 принципа међународног права међу којима је први поштовање суверенитета и територијалног интегритета“, наводи Миливојевић.

Политички аналитичар Иван Милетић подсећа на то да је Гренланд ојачао покрет за независност јер, како наводи, у уговору са Данском који њима гарантује аутономију, дефинисано је да се они могу да имају референдум за независност.

„Европа на то гледа као на солидарност са једном од чланица ЕУ. Интересантно је да ако се стави у контекст новог света, онда је то нека тежња САД да се направи држава која ће бити већа од Руске Федерације. Свакако, Америка је радила на томе да се ослабе француске и британске империјалне претензије и могућност да контролишу далеке територије, па сада полако улазимо у нову сферу тзв. Трампове доктрине“, истиче Милетић за РТ Балкан.

Иако се Србија све време у дипломатској борби позива на поштовање Повеље Уједињених нација и повратак међународном праву, европски званичници сада су се присетили да се Повеља мора поштовати, тек кад им је Трамп закуцао на „границе“. Питање је ко ће следећи да заигра, сада кад је „лопта“ стигла и у европско двориште?