28.10.2023. - 17:52
© AFP 2023 / VASILY MAXIMOV
Све више земаља ЕУ се противи подршци Украјини, али се званични Брисел неће сложити с „победом Русије“. Катастрофа се све више појачава. Почињу да се покрећу разна питања. Мађарска је била прва ласта, Вашингтон Орбану то неће опростити, и све ће се распасти као кула од карата, сматрају експерти
Јединство европске заједнице по питању Украјине се полако урушава. Мађарски премијер Виктор Орбан и његов словачки колега Роберт Фицо, током самита ЕУ у Бриселу, успротивили су се додели пакета помоћи Украјини од 50 милијарди евра.
Фицо је појаснио да је главни проблем „висок ниво корупције у Украјини“, а претходно је изјавио и да та земља неће више пружати војну помоћ Украјини и позвао је ЕУ, која је спонзор Кијева, да прихвати улогу миротворца у сукобу.
А Орбан је раније рекао да мађарска влада неће подржати издвајање додатних средстава Украјини из буџета ЕУ док се јасно не образложи за шта се тај новац троши.
“Eвропске земље постепено почињу да се умарају од ове приче са Украјином… Њихова друштва су принуђена да сносе језиве трошкове због учешћа у америчким геополитичким авантурама. Штавише, Европи овај сукоб уопште није потребан. То јест, ако се боље погледа Европа за то апсолутно није ни заинтересована. Може се становништво веома дуго ‘хранити’ причама о ‘страшној Русији, која може сваког да нападне’, али сваки здравомислећи европски грађанин схвата да Русија нема ниједан разлог да нападне било коју од европских земаља“, каже Макејева.
Она објашњава да је Русија имала конкретне разлоге да започне специјалну војну операцију у Украјини и ти разлози су „очигледни и свима јасни“.
Москва је започела специјалну војну операције након што је од САД и НАТО-а тражила за Русију и читаву Европу безбедносне гаранције, али их није добила. НАТО је наставио да се шири на Исток, док је Украјина званично исказала своје тежње
да буде у чланству НАТО савеза и да чак врати нуклеарни статус.
Москва је желела да склопи са Западом договор који би спречио могућност да Русија буде угрожена са територије Украјине, а такође тражила је безбедност за њене грађане, који су осам година били мета украјинског режима и украјинских граната.
Због Украјине страда европска економија
Међутим, све напоре Москве да се ситуација реши мирним, дипломатским путем Запад је игнорисао и за то време је наоружавао Кијев. Чак је и шеф војног комитета алијансе адмирал Роб Бауер признао да је све унапред, много раније испланирано, пошто је НАТО почео да се спрема за конфронтацију са Русијом 14 година пре руске специјалне операције у Украјини, дакле још 2008. године.
„И (европско) друштво постепено почиње да се замара, а елите постепено почињу да схватају да та несуверена позиција уништава њихове земље и наноси огромну штету економији, као што то чине и санкције. Наравно, постављају питање: „Зашто нам је ово потребно?“, а одговора нема. Уз то, таласи избеглица стижу у Европу, стварајући притисак на економију и угрожавајући локално становништво“, додала је Макејева.
Амандмани на буџет ЕУ захтевају подршку свих 27 земаља чланица, а додатних 50 милијарди евра за Украјину требало је да буде укључено у нацрт буџета ЕУ за период од 2024. до 2027.године. Међутим, Мађарска и Словачка су искористиле право вета. То ће, како оцењују експерти, имати озбиљне последице по обе земље. Братислави и Будимпешти почеће да ускраћује новац из развојних фондова. Брисел ће чак покушати да их дисциплинују моралним аргументима, оптужујући их да подржававају „руску агресију“.
ЕУ је навикла да врши притисак на мале државе које покушавају да се отргну политици Брисела, који је опет под снажним утицајем Вашнгтона. Мађарска и Словачка, упркос оштрој конфротацији са Бриселом, на све начине покушавају да задрже и очувају своју независну позицију.
Орбанове аргументе да је Украјина већ изгубила рат и да западна помоћ ништа неће променити почињу да деле и други лидери, па се, самим тим, очекује да ће се све више земаља ЕУ се противити даљој подршци Оружаним снагама Украјине.
Чак је и једна од најближих савезница Украјине, Пољска, саопштила да више неће испоручивати оружје овој земљи због дипломатског спора око жита, а тон између два јучерашња савезника и пријатеља постаје све оштрији по многим питањима.
Штавише, пукотине се продубљују и у САД, где се све више конгресмена противи даљој војној помоћи Украјини, док Бајденова администрација задржава тврду линију према Русији.
Европа ће устати против спуштања гвоздене завесе
Орбан се показао као „тврд орах“, али ће и Фицо покушати да се одупре притисцима. Он је рекао да Словачка подржава хуманитарну и цивилну помоћ Украјини и да ће то бити званична политика његове владе, али је подвукао да неће снабдевати Украјину никаквом оружјем. Такође, позвао је на почетак мировних преговора између Москве и Кијева, истичући да би САД и Русија требало да се „договоре” о условима мира. Истакао је и да не подржава ниједан од планова Владимира Зеленског, јер су они „апсолутно нереални“.
Руски експерт Едуард Попов је мишљења да ће се повећати број чланица ЕУ и НАТО које се противе званичној линији тих савеза.
„Недавна победа на изборима у Словачкој Роберта Фица и његове социјалдемократске партије направила је још једну пукотину у стубу ЕУ и НАТО-а. Сада се непокорна Словачка придружила непокорној Мађарској, а Фицо је већ дао изјаве које изазивају нелагоду у Кијеву и Вашингтону. И ово је само почетак, јер поред ове две земље постоје државе „старе Европе“, као што је Аустрија, које се не односе благонаклоно ка гвозденој завеси која се сада спушта. И што време буде више одмицало, то ће се круг земаља ЕУ и НАТО које се залагажу се за наставак дијалога са Русијом све више ширити“, сматра експерт.
Замору Европе би могле да допринесу и енергетска криза, инфлација, пад животног стандарда, социјални и економски проблеми. У Прагу је, рецимо, у септембру одржан митинг против раста цена, на коме је тражена оставка владе и прекид пружања војне помоћи Украјини.
Поред тога, Попов каже да широм Европе постоји много оних који се противе новом хладном рату.
Закључак је и да је
Украјина изгубила подршку два кључна савезника – Пољске и Словачке, а све због грешака кијевских власти.
Постоје и мишљења да би земље колективног Запада у будућности могле да преиспитају своју политику према Украјини и престану да финансијски и војно помажу Кијев, али само у два случаја. Први је, рецимо, ако дође до заоштравања ситуације на Блиском истоку и проширења зоне сукоба, укључивањем Ирана у тај израелско-палестински сукоб.
Други случај је ако дође до потпуног пораза украјинске војске на бојном пољу, па Запад схвати да улагање у Украјину нема смисла и да је Украјина осуђена на пропаст.
