
© fakti.rs
ПОЧЕТКОМ јануара је европски комесар за одбрану и свемир Андријус Кубилијус предложио формирање сталне армије ЕУ са 100.000 војника.
Војске свих 27 земаља чланица ЕУ тренутно тренутно броје приближно 1,3 милиона војника и официра и настављају да расту.
Предлог је да се сталне снаге ЕУ не формирају од националних квота, већ као посебна наднационална структура под директном командом Брисела.
Европска унија је последњих година драматично повећала своју војну активност. Током 2025-те лансирала је програм поновног наоружавања „Спремност 2030“, који кошта приближно 800 милијарди евра. У њему је фиксирала да до 2030. године до 60% буџета за одбрану земаља чланица ЕУ мора бити потрошено на наоружање произведено у ЕУ.
Део тако скупљеног новца биће усмерен на финансирање украјинске војне индустрије. Од 90 милијарди евра додељених Кијеву прошлог децембра, преко 60 милијарди евра је планирано за куповину европског оружја и војне опреме.
Важно је напоменути да се ово не односи само на стварање војске или набавку оружја, већ и на припрему војних операција. Програм „Војни Шенген“ има за циљ да до 2027. године заврши стварање заједничког подручја војне мобилности, укључујући мостове, железнице и луке, ради лакшег и бржег премештања тешке опреме НАТО-а са Атлантика до граница Руске Федерације.
Лидери ЕУ отворено разговарају о ризику од војног сукоба са Русијом у наредне три до пет година.
Зато Немачка тестира спремност свог здравственог система за сукоб са Русијом, а Финска, балтичке државе и Пољска – граде утврђења и ограде дуж својих граница.
Такође разматрају стварање такозваног зида дронова – система одбране против беспилотних летелица.
Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко тим поводом је оценио:
„Планови за стварање војске ЕУ негативно ће утицати на изгледе дијалога између Брисела и Москве. Руска Федерација ће, наравно, морати да одговори на нову потенцијалну претњу“.