Калабухов је то рекао у интервјуу за Срну одговарајући на питање да ли је БиХ спремна да испуни обавезе како би почео преговарачки процес са ЕУ.
„Могу да говорим само о томе шта, према мом мишљењу, ЕУ јесте сада. Не као идеал, него као реалност“, рекао је руски амбасадор.
Он је оценио да ЕУ губи тло под ногама и да су се санкције против Русије окренуле против саме Уније, те да је, управо због мањка руских енергената, цели европски блок почео да губи конкурентност.
Калабухов је напоменуо да је у протеклих 15 година удео ЕУ без Велике Британије у светској економији смањен са 25,3 на 14,7 одсто, док је удео САД порастао са 23 на 25,4 одсто.
Ако се Немачка узме као најјача економија ЕУ, навео је амбасадор Русије, њен бруто домаћи производ (БДП) смањен је у трећем кварталу за 0,4 одсто у односу на 2022. годину. Калабухов је навео податак да већина земаља Уније има хроничне буџетске дефиците (укупно 3,6 одсто БДП-а) и превелик јавни дуг, који износи 83,5 одсто БДП-а.
Само у августу 2023. године, прецизирао је Калабухов, индустријска производња у ЕУ пала је за 4,4 одсто, док се одвојено рударство смањило за 9,9 осто, обрађивачка за четири, а хемијска индустрија за 11,9 одсто, док су плате смањене за четири одсто.
„Шта ће добити нове чланице и хоће ли их бити? То је загонетка“, навео је руски дипломата.
Што се тиче НАТО-а, Калабухов је изразио убеђење да ова војна алијанса не може да буде решење кључних питања мира и стабилности у БиХ.
На констатацију да западне дипломате у БиХ и они који долазе не пропуштају прилику да причају о „малигном руском утицају“, Калабухов је рекао да су неке ствари толико очигледне да се могу историјски упоредити са сваке тачке гледишта, те истакао да је само током 20. и 21. века Русија све време помагала БиХ и свим њеним народима.
Он је, између осталог, подсетио да је током сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године Русија поуздано и без било каквог уговора снабдевала земљу гасом, док већ у 21. веку Русија обезбеђује БиХ као пријатељску земљу енергентима по знатно мањој цијени од већине европских земаља.
„Више пута смо допремали хуманитарну помоћ у БиХ приликом поплава или пожара и све то на десетине тона, укључујући храну, ћебад, генераторе. Током пандемије вируса корона поклањали смо вакцине и спремни смо били за дезинфекцију више болница, али овај ‘малигни утицај’ одбио је неке политичаре у Федерацији БиХ“, напоменуо је Калабухов у иначе веома опширном интервјуу за Срну.
