ЕРДОГАНОВ РЕФЕРЕНДУМ: Да или не за још 12 година „султана“

Грађани Турске у недјељу ће гласати на референдуму који за циљ има проширење овлашћења предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.

Како наводи АФП, резултат тог референдума могао би да има шири утицај на све аспекте будућности те државе и Ердогану обезбиједи још 12 година на власти.

Референдум се одржава 94 године након што је Кемал Ататурк основао модерну Турску, а могао би да промијени односе са Западом, мировне преговоре са Курдима и процесе унутар друштва.

Уколико побиједи на референдуму, Ердоган ће имати овлашћење да поставља министре, а читава бирократија биће централизована у његовој предсједничкој палати.

Противници су забринути да ће новом систему недостајати „баланс и провјере“ који су специфични за систем САД, који тежи ка томе да предсједништво одврати од владавине једног човјека.

Нови систем био би на снази од новембра 2019. године, када би предсједнички и парламентарни избори били одржани у исто вријеме. С обзиром на то, Ердоган би у новом систему могао да остане на власти до 2029. умјесто до 2024. године.

Ердоганови борбени говори никада се нису тицали могућег негативног исхода референдума, а он ниједног момента није размотрио своју будућност.

Негативан исход био би велики ударац за његов статус свемогућег владара у Турској, наводе агенције.

У случају лаке побједе, Ердоган би могао да нађе самопоуздања и да се одлучно удаљи од европских интеграција и покаже да Турска може да створи алтернативна стратешка партнерства, укључујући и са Русијом, наводи АФП.

Ердоган је први турски предсједник који је започео мировне преговоре са законом забрањеном Курдском радничком партијом (ПКК), што је резултовало обуставом ватре.

Побједа би значила да није искључена опција да ће Ердоган поново отворити дијалог са Курдима.

„Дојче веле“ у анализи уочи референдума наводи да Ердоган жели да постане „Ататурк послије Ататурка“ увођењем предсједничког система и да истовремено поништи секуларну традицију оснивача турске државе.