Што се тиче тренутних догађаја, ми у Русији пратимо регионални сукоб Јерменије и Азербејџана. И, наравно, Турска игра своју улогу. Нећу рећи позитивну или негативну. Али желим да поставим питање о Турској и о Ердогановој политици. Последњих година Турска се труди да максимизира свој међународни утицај. Видимо њено присуство у Либији, мешање у ситуацију у Сирији, у територијалне спорове у Грчкој, а сада даје отворену подршку Азербејџану. Шта мислите о оваквом понашању Турске и лично председника Ердогана? Да ли међународна заједница треба више пажње да посвети овом неоосманизму?

– Да будем искрен и јасан, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган подржава терористе у Сирији, подржава терористе у Либији, био је главни покретач и иницијатор недавно започетих сукоба у Нагорно-Карабаху између Азербејџана и Јерменије. Његово понашање је, генерално, опасно из неколико разлога.

Прво, јер је то одраз линије муслиманске браће, а они су екстремистичка, терористичка групација. Друго, он започиње ратове у различитим регионима како би одвукао пажњу јавног мњења у Турској од својих поступака унутар државе, посебно после његових скандалозних веза са ДАЕШ-ом у Сирији.

Сви знају да је ДАЕШ продавао Сиријску нафту преко турске под окриљем америчке војске и наравно да су Турци били умешани у трговину нафтом. То су његови циљеви и то је опасно. Што се тиче питања да ли би међународна заједница требало да то зна или не? Термин „међународна заједница“ у реалности представља малу групу земаља, великих и богатих земаља.  Назовимо их утицајним земљама на политичкој арени.

Велики део међународне заједнице су саучесници Турске у подржавању тероризма. Они знају шта ради Турска и њима се то допада. Турска је средство ових земаља за спровођење њихове политике и идеја у региону. Зато не можемо да у потпуности рачунамо на међународну заједницу. Могли би да рачунамо на међународно право, али оно не постоји. Нема институција које би обезбедиле његову примену. Нама у Сирији онда преостаје да се ослонимо на себе и помоћ пријатеља.

– На тему конфликта у Нагорно-Карабаху. Постоје извештаји да се терористи, који су се раније борили у Сирији, пребацују у зону јерменско-азербејџанских сукоба. Можете ли то да потврдите? 

– Ми то можемо да потврдимо, али не зато што имамо доказе, јер чак и кад нема доказа постоје одређени показатељи. Турска је у Сирији користила терористе из различитих земаља. Они су исте методе користили у Либији, користили су терористе из Сирије, можда и из других земаља.

Чињеница да исте методе користи у Нагорно-Карабаху не захтева доказе, ово је врло вероватно, јер како сам већ рекао, управо је Турска довела до овог проблема, започела овај сукоб – она га је подстакла.

Турска је желела нешто да постигне и планира да користи исте методе. И зато можемо са сигурношћу да кажемо, да она користи терористе из Сирије и других земаља у Нагорно-Карабаху.