Џорџ Фридман: Њемачка влада ће платити високу цијену за Сјеверни ток 2

Амерички геополитички стручњак и оснивач „Стратфора“ пријети Ангели Меркел поводом Сјеверног тока 2

(Њемачке пословне вијести/DWN, 7. 8. 2020)

Џорџ Фридман (George Friedman, György Friedman, Будимпешта, 1949), амерички политички аналитичар јеврејског поријекла. Године 1996. основао приватну обавјештајну агенцију Стратфор (Stratfor). Од 2015. оснивач и директор интернет публикације Geopolitical Futures.

У погледу цјевовода Сјеверни ток 2 влада спор између Њемачке и САД. Ко ће превагнути?

Џ. Фридман: Њемачка може превагнути ако је у стању да плати одговарајућу цијену. Овај пројекат није у складу с мисијом НАТО-а, чији је Њемачка члан. Њемачка влада, пак, полази од претпоставке да за такав став неће платити високу цијену. То ћемо тек видјети.

Велики дијелови Социјалдемократске партије Њемачке (SPD), Љевице, али и Хришћанско-демократске уније (CDU) и Алтернативе за Њемачку (AfD) желе ближе политичке и привредне везе с Русијом, истовремено критикујући САД. Шта је разлог за такав став? Зашто је Русија толико важна за Њемачку?

Џ. Фридман: Руси и Нијемци од 1871. непрекидно „очијукају“, сањајући о комбинацији руског гаса и њемачке технологије. Али једна страна увијек је издавала ону другу. Нијемци мисле да могу све, док не увиде да не могу. То је историјски проблем за који се одавно зна.

Имају ли проблеми између САД и Њемачке заиста везе с Доналдом Трампом? Какви би ти односи били да је неко други на челу САД?

Џ. Фридман: Постоје значајне разлике, али не и проблеми. САД и Њемачку везује једна једина институција – НАТО. Њемачка неће да плаћа доприносе, али хоће да земља остане безбједна. Не предузима ништа да плати потребних два посто БДП. Нијемци мисле да су у праву бранећи постојеће стање.

Каква би била стратегија развоја њемачке привреде ако би неко други био на власти?

Џ. Фридман: Није битно ко је на власти. Нико није у стању да ријеши постојеће проблеме. Да би Њемачка избјегла рецесију, 50% БДП-а мора бити независно од извоза. Другим ријечима, Нијемци морају куповати њемачке производе, а то није могуће. Ако купци у Њемачкој не буду куповали њемачке производе, њемачка привреда ће доспјети у кризу. Највећи купци њемачких производа су Американци.

У Њемачкој постоје разне националне мањине. Имају ли разлога за бригу ако на власт дође, рецимо, AfD?

Џ. Фридман: У питању је далекосежнији проблем. САД су утемељене на усељеништву, а Европа на историји, култури, нацији и језику. Лакше је бити Американац него Нијемац. Њемачка не може интегрисати странце. Не само што Нијемци усељенике не сматрају Нијемцима, већ неће ни да допусте да постану Нијемци. То је јавна тајна. Они тачно знају ко су и имају јасно схватање свог идентитета. Али англосаксонски свијет – САД, Аустралија, Канада и Енглеска – културно су посебне по том што без проблема могу интегрисати људе различитог вјерског и националног поријекла.

Како процјењујете однос Њемачке и Турске?

Џ. Фридман: Недавно сам био у Турској. Турци су огорчени јер ЕУ није испунила обећање у погледу договора о избјеглицама. Иако им је управо то обећано, нису добили цјелокупан износ за смјештај избјеглица. Њемачка ту има кључну улогу. Њемачка се никад не држи уговора и договора. Чудно је што управо то захтијева од других.

У Њемачкој је расположење против Ердогана, замјерајући му недемократичност. С друге стране, Њемачка хоће добре односе с Русијом и Ираном, земљама које према европским мјерилима нису демократске. Какав геополитички и далекосежнији проблем има Њемачка с Турском и Ердоганом?

Џ. Фридман: Турци су у налету. Праве своју зону у источном Средоземљу. Дјелују у Сирији, Либији и другим дијеловима свијета. Напредују крупним корацима и привредно се добро развијају. Њемачкој све то није по вољи. Али није јасно шта Њемачка хоће. Нијемци се понашају као да хоће да имају утицаја, али напосљетку не чине ништа на испуњавању својих циљева и обећања, стално при том критикујући земље које нешто чине. Најбоље што се Турској икада десило је што их нису примили у ЕУ.

У Њемачкој се чују гласови да ће Брегзит у првом реду нашкодити Енглеској?

Џ. Фридман: За Енглеску ће најважнији бити трговачки уговор са САД и другим земљама. Њемачка је земља која продаје много својих производа у ЕУ и Енглеској. ЕУ врши притисак на Енглеску и критикује Пољску и Мађарску, пријетећи им искључењем из ЕУ. Тренутно пријети Енглеској другим стварима. Али Енглеска није ни Мађарска ни Пољска. Њемачка би ваљало да схвати да јој непријатељство према Енглезима неће бити од помоћи. Нијемцима би требало да је у сопственом интересу да се не каче с Енглезима. Али Њемачка то не капира.

Како би Брегзит утицао на расподјелу моћи у континенталној Европи између Њемачке и Француске?

Џ. Фридман: Њемачка у потпуности зависи од извоза – и у вези с Енглеском. Француска је упућена на добре политичке односе с Енглеском. Енглеска има друге могућности, Француска их има у извјесној мјери, а Њемачка их уопште нема.

Шта је у спољнополитичком погледу најважније за Бориса Џонсона?

Џ. Фридман: Прво САД. Потом Сјеверноамерички споразум о слободној трговини (NAFTA), јер Сјеверна Америка има већи БДП од читаве ЕУ. Затим Аустралија и друге државе Комонвелта, као и Индија и некадашње колоније. Енглеска је раме уз раме са САД водила ратове против других. Тај дубокосежни однос ће се наставити.

У Европи се чују гласови да ће Брегзит довести до распада Велике Британије, као и они који о будућности САД говоре у песимистичним тоновима.

Џ. Фридман: САД производе четвртину свјетског БДП и имају једину војну силу која је присутна широм свијета и контролише све океане. Нијемци и још неки из Европе предвиђају крај премоћи САД још од рата у Вијетнаму. Енглеска је стуб европске цивилизације. Она ће са својим проблемима изаћи на крај, али никад неће заборавити како су се Њемачка и ЕУ понијели према њој приликом Брегзита. ЕУ је изузетно крута и уштогљена.

Разговор првобитно објављен 1. 1. 2020.

С њемачког посрбило, скратило и приредило: Стање ствари