ЏОКЕР БЛУМБЕРГ: Спремају ли демократе свог Трампа за одлучујућу битку против Трампа

Мајкл Блумберг ушао је у трку за председничког кандидата америчке Демократске странке и он од свих демократских кандидата највише личи на Трампа. Може ли актуелни председник Америке у лику тог мултимилијардера добити демократског противкандидата на председничким изборима 2020. године?

„Кандидујем се за председника да бих победио Доналда Трампа и обновио Америку. Не можемо да приуштимо себи још четири године несмотрених и неетичких акција председника Трампа“, рекао је седамдесетседмогодишњи Блумберг приликом истицања номинације.

Осим што је осми најбогатији Американац на Форбсовој листи са процењеним богатством од 53,4 милијарде долара, Блумбергов плус је и његово политичко искуство — био је градоначелник Њујорка у три мандата од 2001. до 2013. године. И то веома успешан.

Блумберг „Прелетачевић“

Пре него што је, непосредно после терористичког напада 11. септембра 2001, победио као републикански кандидат на изборима за градоначелника Њујорка, Блумберг је био демократа, али је непосредно пред излазак на биралишта „прелетео“ у табор републиканаца.

Сматра се да је као аутсајдер први мандат освојио захваљујући подршци свог претходника Рудолфа Ђулијанија, који је после, у више наврата, говорио да није веровао да ће Блумберг постати градоначелник.

​Остао је запамћен као веома успешан градоначелник „Велике јабуке“, толико успешан да је уочи освајања трећег мандата успео да излобира промену статута највећег града на источној обали, не би ли се изборио за могућност да трећи пут „истрчи трку“.

Још 2007. године, кад се исписао из републиканаца, усред кампање за председника САД, у јавности се појавила прича да ће се кандидовати за председника, али је Блумберг ипак одлучио да покуша да се избори за још један мандат на месту градоначелника Њујорка и то као независни кандидат.

Медичи којег се и Обама плашио

Још у време док је био градоначелник „Велике јабуке“, Блумберг је важио за једног од најмоћнијих, најутицајнијих и најпоштованијих људи у САД, чију су моћ и утицај упоређивали са Медичијевима у ренесансној Фиренци.

Од њега је стрепео чак и тадашњи председник САД Барак Обама, који је на традиционалној вечери са дописницима из Беле куће 2009. године изјавио:

„Сусрешћу се са лидером који челичном руком управља милионима људи, који поседује радио-таласе и користи своју моћ да уништи свакога ко покуша да му на биралиштима оспори ауторитет. Драго ми је да Вас видим, градоначелниче Блумберг.“

У сали се проломио смех, а гласније од свих смејао се Мајкл Блумберг.

Блумберг и Трамп — исти миље

Након што је после истека трећег мандата у политичком смислу, фудбалски речено „окачио копачке о клин“, Блумберг је поново „прелетео“ у редове демократа и још у марту је најавио да би се могао кандидовати против Трампа.

Какво је тренутно стање унутар Демократске странке, Блумберг би могао бити њихов кандидат који је најсличнији Трампу.

Др Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду каже за Спутњик да је Блумберг типичан пример америчког мултимилионера који се кандидује за највише политичке позиције у САД, исто као што је и Доналд Трамп.

Блумберг преузима позицију коју је имао и раније као највећи финансијер Демократске странке, који је, уназад четири године, појединачно давао највише новца, годишње око 50 милиона долара, додаје Јанковић.

„Претпостављам да делимично и због своје популарности коју је имао као градоначелник Њујорка, а и због његовог статуса, Демократска странка покушава да ’избаци‘ кандидата који би могао да парира Трампу и као успешан пословни човек и као неко ко има изграђену популарност у јавном мњењу, у конкретном случају, на источној обали“, каже наш саговорник.

Срећан отказ у 39.

Према Јанковићевим речима, сличност Блумберга и Трампа је и то што су обојица изградили своје пословне империје на источној обали САД и што долазе из богате америчке елите.

Међутим, Блумберг не долази из богате породице. Дипломирао је електротехнику на Џон Хопкинс универзитету, а после стекао и мастер из бизниса и администрације на Харварду. По окончању студија запослио се у инвестиционој банци „Салмон брадерс“ на Вол стриту.

​У међувремену је постао партнер, али је 1981. године после петнаестогодишњег стажа добио отказ, уз отпремнину од десет милиона долара.

„И онда, када сам имао 39 година био сам отпуштен. Нисам знао шта следеће да радим. Али, имао сам идеју да покренем компанију — па сам искористио шансу“, изјавио је Блумберг.

Након отказа, Блумберг је остварио свој „амерички сан“. Основао је компанију која је пружала важне финансијске информације компанијама чије пословање зависи од брзине и тачности информација, која је касније постала и медијска кућа и данас се зове „Блумберг ЛП“ и запошљава више од 20.000 људи.

„Прогресивни левичар“

За разлику од Трампа, Блумберг се определио за мејнстрим који влада у политици САД, односно за културу политичке коректности и подржава све оне идеје „прогресивне левице“, како у Америци зову гласаче демократа, истиче Јанковић.

„Идеје које промовишу су све више мањинских права за све бројније мањинске заједнице, док за малог, обичног човека ту нема места. Блумберг и Трамп циљају на различита гласачка тела. Док Трамп, пре свега, рачуна на гласове сиромашних, људи који су губитници процеса економске трансформације САД у последњих 40 година, дотле се Блумберг позива на добитнике и на студенте којима се темељно испира мозак на америчким кампусима“, каже Јанковић.

Он додаје да се Трамп и Блумберг обраћају различитим групама унутар америчког бирачког тела, али Блумберг својим статусом имућног човека и некога ко слови за успешног градоначелника Њујорка важи као кандидат који може да узме и део Трампових гласача.

После Хилари — све је могуће

У том смислу, Блумберг је прихватљивији гласачима који долазе из редова Хиспаноамериканаца или црначког становништва, каже Јанковић и додаје да и због приче у америчким медијима изгледа прихватљивији том делу гласачког тела.

На питање колике су шансе Блумберга да освоји номинацију демократа, Јанковић одговара контрапитањем: Ко то зна?

„Ако су демократе могле да истакну Хилари Клинтон — све је могуће“, наглашава Јанковић.

Он подсећа да су готово сви предвиђали да Трамп никад неће постати председник и додаје да ако читамо „Њујорк тајмс“ и „Вашингтон пост“, очекујемо сваког дана, у последње три године, да Трамп изгуби власт.

„Ако пратимо истраживања јавног мњења и шта говоре људи који тамо живе и баве се изучавањем политике, онда Трамп има шансу да освоји и други мандат без обзира на противкандидата из другог табора“, закључио је Јанковић.