ДВИЈЕ ГОДИНЕ ПОСЛИЈЕ: Господо, Руси могу без Европе
Фото: Танјуг
Послије скоро двије године анализирања ефекта санкција које су уведене Русији, колумниста Форбса Кенет Рапоза закључио је да Русија може да живи без Европе.
Он ипак додаје да је пред Русијом и даље дуг пут како би потпуно замијенила европску робу домаћом, али да јој санкције погодују у много чему.
“У више наврата су предвиђали пропаст наше економије. Али ми нисмо у расулу. Има потешкоћа, али тренутна економска ситуација Русије је много боља него у многим другим периодима наше историје“, рекао је недавно руски пермијер Дмитриј Медведев.
Рапоза је објашњава да су неки руски произвођачи хране захваљујући санкцијама привољели Русе да купују њихову храну.
“Можда Русија не можде да има одређене врсте европских сирева, али може да извуче више плодова из мора и конзумира пилетину произведену на локалним фармама“, пише он.
“Плус с руском владом која их подржава субвенцијама, лако ће они без Европе бар у догледно вријеме“, наставља.
Потрошачи ипак нису те среће, јер замјена производа из увоза је дуготрајан процес што се одражава на цијене.
Аутор даље наводи бројке: Прошле године, производња пилећег меса порасла је 8,6 одсто. У 2014. години, увоз пилетине чинио је свега 10% пилећег меса које је продато у Русији. У 2015. је износио само 5%. Увоз сирева пао је са 40, 6 одсто на 22 одсто прошле године. Инфлација је сада на 7,3%.
„Узимајући у обзир ове чињенице, да, Русија може да живи без Европе“, рекао је он.
С друге стране руске контрамјере задале су ударце европским земљама. Неки подаци удружења пољопривредника показују да је рампа Русије коштала европске пољопривреднике 5,5 милијарди евра.
Посебно је лоша ситуација код извоза свињетине, мљечних производа, воћа и поврћа и говедине.
„Ова ситуација није посљедица наше грешке, а ми плаћамо највећу цијену међународне политике“, наводи се у једном од саопштења пољопривредника.
Рапоза се осврће и на енергетски сектор и наводи да ни ту нема веће штете по Русију, пошто европске компаније и даље преговарају око куповине гаса и градње гасовода.
Ипак, он на крају текста није лицитирао до када би могао да траје овај ембарго и какве могу бити његове крајње посљедице, као и ко ће га први укинути.
