ДВЕ ГОДИНЕ ОД ВРАЋАЊА У САСТАВ РУСИЈЕ: Руски Крим се не може освојити чак ни оружјем

Како живи Крим данас, две године након враћања у састав Русије — страхује ли од одмазде екстремистичких милитантних група и батаљона које прете оружаним нападима и разноразним блокадама и како се носи са претњама и притисцима?

Да ли су западне санкције испуниле своју сврху и урушиле економију, има ли незапослености, какви су планови о развоју Крима и шта данас полуострво може да понуди свету?

Одговоре на та и многа друга питања дали су председник Републике Крим Сергеј Аксјонов и генерални директор МИА „Росија севодња“ Дмитриј Кисељов, током међународног видео–моста Симферопољ–Москва на тему „Две године уједињења Крима са Руском Федерацијом“.

„Крим живи и напредује, код нас је све у реду. Не обраћамо пажњу на санкције. Ако западни политичари имају неке замерке поводом нашег референдума о уласку у састав Русије, то је њихов проблем. На тај начин они раде против сопственог становништва, јер ограничавају економску сарадњу са Кримом и осталим руским регионима. Русија се суочавала и са много већим тешкоћама, па издржаћемо и санцкије. Тим пре што по мом мишљењу оне ће једног дана бити укинуте, мада не мислим да ће се то десити док су на власти у Европи актуелни политичари“, рекао је Аксјонов, истичући да страни инвеститори долазе на Крим без обзира на санкције.

Према његовим речима, на Криму „нема незапослености“ — у Републици је достигнута најнижа стопа незапослености у последњим деценијама.

„Стопа незапослености код нас износи 0,8 одсто и најнижа је цео претходни период, укључујући и време када је Крим био у саставу Украјине“, додао је он.

Говорећи о претњама које долазе од којекаквих екстремистичких група и покушајима морске блокаде Крима, Аксјонов је рекао да на то гледају „са осмехом“.

„Ми то не доживљавамо озбиљно. На који би начин они блокирали Крим? На бурадима или на воденим душецима? Ако неко гаји илузије да може да врати Крим оружаним путем, нека не троши време узалуд, то се никада неће десити. Русија је спремна да брани сопствене интересе у свакој тачки света, а ни народ Крима то неће допустити. Тако да немамо никакве проблеме који се тичу безбедности грађана — немамо их и нећемо их имати, и нико не може да то промени. Крим је заувек руски, а Украјина би требало да се позабави развојем сопствене економије и привреде“, рекао је Аксјонов.

Генерални директор МИА „Росија севодња“ Дмитрија Кисељова је рекао да би „Меџлис кримско–татарског народа“, који је проглашен екстремистичком организацијом и који стоји иза блокаде Крима, требало да се региструје, да наведе своје циљеве и изворе финансирања.

„Ако ви одбијате да се региструјете, ако ви одбијате да уђете у легално поље, ако ви одбијате да наведете своје циљеве, ако се бавите нетранспарентним бизнисом са нетранспарентним изворима финансирања, наравно да ће то изазвати одређена питања и то је апсолутно оправдано“, додао је он.

Кисељов је такође рекао да Украјина никада искрено није сматрала Крим својим и зато се није бавила његовим развојем.

„У периоду од две деценије, када је Крим био под Украјином, Кримом се нису бавили. Нису се бавили инфраструктуром, ни електричном енергијом. Стиче се утисак да Крим искрено нису сматрали својим и нису били спремни да нешто тамо улажу, инвестирају“, оценио је Кисељов.

Као пример, он је навео ситуацију са старим аутомобилом, у који његов власник не улаже новац зато што зна да ће у скорије време остати без њега.

Генерални директор МИА „Росија севодња“ је оценио да се после присаједињења Крима Русији ситуација на полуострву драстично променила.

Крим, према његовим речима, данас може много тога да понуди свету — он има неисцрпне људске и природне потенцијале.

Кримске власти говоре о процвату туризма на полуострву. Аксјонов прогнозира да ће ове године полуострво посетити 20 одсто туриста више него лани.

Прошле године Крим је посетило 4,5 милиона туриста, што је 25 одсто више него 2014.

„Туристичке могућности Крима су огромне. По мом мишљењу, данас су Кримљани више него икад спремни да дочекају туристе, и не само из Русије. С обзиром на то да су за руске туристе затворени Турска и Египат, ми верујемо да ће број туриста премашити прошлогодишњу посету за минимум 20 одсто“, рекао је Аксјонов.

Шеф Републике Крим такође прогнозира да ће се ове године трајектом кроз Керченски залив, који повезује копнени део Русије са полуострвом, превести до 6 милиона путника.

„Прошле године трајекти су превезли 4,8 милиона путника. Ми обарамо рекорде сваке године, показатељи драстично расту. Ове године очекујемо до 6 милиона путника на трајектима који иду кроз Керченски залив“, рекао је Аксјонов.

Осим тога, Аксјонов је истакао да изградња моста кроз Керченски залив никако неће ометати кретање бродова. Он је рекао да изградња моста, дугог 19 километара, иде по плану — да би радови требало да буду завршени 2018, а да ће мост бити пуштен у експлоатацију 2019. године.

Главна уредница „Спутњика Србија“ Љубинка Милинчић, преко видео–моста, честитала је председнику Републике Крим другу годишњицу присаједињења РФ и пожелела житељима полуострва „да их више никада никоме не поклањају, чак ни најбољим пријатељима“, алудирајући на то што је совјетски лидер Никита Хрушчов 1954. године Крим поклонио Украјини.

Током међународног видео–моста Симферопољ–Москва „Две године уједињења Крима са Руском Федерацијом“, честитке, коментари стручњака и питања, осим из Београда, стизали су и из Рима, Вашингтона и Пекинга.

Председник Крима се захвалио народу Србије за сву, а пре свега „емоционалну подршку“, истичући да она народу Крима даје неизмерну снагу.

Подсетимо, 16. марта 2014. године на Криму је одржан референдум о статусу полуострва — више од 96 одсто становника гласало је за повратак региона у састав Русије.

Руски председник Владимир Путин потписао је 21. марта исте године закон о ратификацији споразума о уласку Крима и Севастопоља у састав Русије, као и указ о формирању Кримског федералног округа.

Упркос вољи народа и убедљивим резултатима референдума, Кијев је одбио да призна уједињење Крима са Русијом и сматра полуострво „окупираном“ територијом, а Запад је Москви и Криму увео санкције због „анексије“ полуострва.

У Москви истичу да је одржавање референдума на Криму било у складу са нормама међународног права и Устава УН.

Тагови: Дмитриј Кисељов, Крим, Русија, Сергеј Аксјонов