Драги о стезању каиша Италијана: Да ли вам је дражи мир или клима-уређаји

Са 207 гласова за и 38 против, Италијански сенат је усвојио Декрет о рачунима који се састоји од хитних мера не би ли се смањили трошкови за електричну енергију и природни гас. Од 1. маја ће важити нове мере о климатизацији и грејању у јавним установама.

Запослени у јавном сектору се спремају за вруће лето и хладнију зиму не би ли се на тај начин уштедела енергија и допринело мањем трошењу енергената с обзиром на то да Европа, укључујући и Италију, покушава на све начине да се ослободи зависности од руског гаса.

Од 1. маја климе у канцеларијама у јавном сектору неће моћи да буду укључене на мање од 25 степени, а зими ће бити дозвољен максимално 21 степен. Та одлука ступа на снагу 1. маја и трајаће до 31. марта 2023.

Из декрета су искључене болнице, старачки домови, институти за лечења болести зависности и сличне установе. Али ко ће контролисати поштовање овог декрета? За сада ће то бити инспектори који ће ненајављено долазити у јавне установе. Казне за оне који не поштују декрет биће од 500 до 3.000 евра.

Многе италијанске општине су одлучиле да погасе и светла на споменицима и јавним установама.

Мир или клима-уређаји

Премијер Марио Драги је у обраћању Сенату пре неколико дана, одговарајући на питања о руско-украјинском сукобу, као и о зависности Италије од руског гаса, упитао Италијане: „Да ли вам је дражи мир или клима-уређаји?“, што је изазвало велике полемике и коментаре на друштвеним мрежама.

Влада покушава да нађе алтернативе руском гасу и склопљен је уговор са Алжиром, али није могуће одмах се одрећи руског гаса без огромне штете по економију и последица по становништво.

Италијански министар за заштиту животне средине Роберто Чинголани изјавио је да се одлуке Владе могу назвати „енергетском штедњом“ или „austerity“, но свакако ће Италијани морати да се навикну да мање користе електричну енергију, бензин и нафту.

Од почетка 2022. године, струја је у Италији поскупела за 55 одсто, а плин за 41,8 одсто. До поскупљења је дошло због последица пандемије, велике потражње Арија Пацифика, где је потражња за гасом у последњих 15 година са 500 милијарди кубних метара прешла на 1.000 милијарди.

Велику улогу има и руско-украјински сукоб, јер Италија увози 40 одсто гаса из Русије. Цене су тако порасле са 73 на 355 евра за мегават-сат. Порасле су и цене гаса: од 0,17 евра по кубном метру на 0,88 евра.

Десет мера за смањење зависности

Још 3. марта је Међународна агенција за енергетику (ИЕА) предложила десет мера како би се смањила зависност од руског гаса до краја године за 66 милијарди по кубном метру.

Европски парламент је представио план „REpowerEu“, који подразумева делимичну зависност од руског гаса до краја 2022.

Чак и када би до краја године биле спроведене све мере које су предвиђене тим планом, Европа ће опет бити принуђена да смањи конзумацију енергије не би ли се ослободила руског гаса. То се нарочито односи на Немачку и Италију које се надају да ће план уштеде бити подељен међу свим земљама на европском нивоу као знак солидарности и баланса.

Италија је зависна од руског гаса из неколико разлога: рекла је „не“ нуклеарној енергији, вађењу гаса и коришћењу отпада ради производње енергије као и дугогодишњем партнерству са Русијом око гаса, по чему заостаје само за Немачком.

Стручњаци сматрају да смањење температуре у летњим данима као и наредне зиме неће бити довољно те да ће приоритет имати свакако болнице, школе и универзитети као и железнички саобраћај. Италијани би, сматрају, на време требало да буду информисани да ће доћи до измена у достављању струје и гаса за кућну употребу.

Италија у потрази алтернативом

Уколико се рат продужи, а Русија затвори довод гаса у Европу, према мишљењима стручњака, свакако ће доћи до рационализације потрошње струје и плина. И мада Италија трага и даље, врло интензивно, за алтернативама руском гасу, недостаје јој 15 милијарди кубних метара гаса. Притом, није једина земља која се бори с тим проблемом.

Уговор који је недавно потписала са Алжиром, Катаром и Египтом не може одмах да почне да функционише у пуном режиму јер су потребне најмање две-три године.

До наредне зиме има још шест месеци и Влада већ разматра план који предвиђа да се, уколико то буде неопходно, смањи укупна потрошња која је прошле године износила 76 милијарди кубних метара годишње тако што ће се и у приватним становима температура смањити за један степен, а што ће се догодити и са јавним установама од 1. маја.

То би омогућило уштеду од милијарду кубног метра гаса, а уколико би се централно грејање гасило два сата раније, уштеда би достигла четири милијарде, плус још милијарду уколико би се ноћу угасила светла на зградама.

Уколико би сви станови у Европи који се греју на гас смањили температуру за три степена, потражња за руским гасом би могла да се смањи за 11,6 одсто.

Оно што је извесно јесте да би Италија, уколико би се драстично прекинуле испоруке гаса из Русије, упала у сценарио енергетске штедње, са рационализацијом и тешким последицама, посебно од јесени.

Земља је већ у стању тзв. „раног упозорења“, због ризика у снабдевању енергентима који су повезани са непознаницама рата у Украјини.

Подизање нивоа аларма, уколико би се ситуација погоршала, значило би смањење осветљења и потрошње у свим јавним зградама, али би имало и последице по приватне станове и све становнике земље.