Састанак руског Савета безбедности о нуклеарном одвраћању, који је руски председник Владимир Путин одржао у среду у Кремљу, први је за годину дана. Одлука да састанак делимично буде отворен за медиjе донета је због пораста напетости на релациjи Русија–НАТО.
Уjедно то потврђује да Русија не намерава да трпи jедностране потезе Запада коjи могу до доведу до новог светског сукоба, иако неки са друге стране Атлантика то jош увек не схватају.
Руски председник Владимир Путин у среду је на седници сталног састанка Савета безбедности о нуклеарном одвраћању предложио да се разговара о питању ажурирања основа државне политике у области нуклеарног одвраћања.
„Задржавамо право употребе нуклеарног оружја у случају агресије на Русију и Белорусију, као чланице Уније, и сва ова питања су договорена са белоруском страном и са председником Белорусије“, рекао је Путин.
Председник Русије је, објашњавајући нове критеријуме за употребу нуклеарног оружја, навео и да је неопходно пратити динамичне промене савремене војно-политичке ситуације и појаву нових војних претњи и ризика.
„У ажурираној верзији документа, агресија на Русију од стране било које ненуклеарне државе, али уз учешће или подршку нуклеарне државе, предлаже се да се сматра њиховим заједничким нападом на Руску Федерацију“, рекао је Путин.
Москва такође задржава право да искористи нуклеарно оружје као одговор на агресију не само према Русији, већ и Белорусији, што jе први пут озваничено. Такође, треба додати да jе новина и то што Москва може да употреби нуклеарно оружје, ако непријатељ представља критичну претњу по државу користећи конвенционално оружје.
Како jе навео руски председник, Русија ће размотрити могућност коришћења најмоћнијег оружја када добије поуздане информације о масовном ваздушно-космичком нападу и преласку државне границе. То се пре свега односи на стратешке или тактичке авионе, крстареће ракете, дронове, хиперсоничне и друге летелице.
Допуне текста доктрине о коришћењу нуклеарног оружја уклањаjу двосмислена тумачења, што ће сваког потенцијалног противника натерати да добро размисли пре него што нападне Русију или Белорусију.
„Важно је да је наш председник јавно изнео и обjаснио све тачке, да касније не би било двосмисленог тумачења и вијугања на Западу, да нешто нису разумели, да „Русија није јасно артикулисала“ и тако даље. Ажурирање нуклеарне доктрине одвраћања је закаснела одлука и одговор на изазове и систематске непријатељске нападе колективног Запада“, рекао је „РИА Новости“ председник Комисије Јавне коморе Русије за питања суверенитета, копредседавајући Координационог савета за интеграцију нових региона Владимир Рогов.
Према његовим речима, сада је важно да се усвојена појашњења пренесу становништву западних земаља, чије власти „гурају свет ка суманутој конфронтацији и нуклеарном Армагедону“, додаjе Рогов.
Пре свега, измењени нацрт проширује категорију држава и војних савеза у односу на које Русија води политику нуклеарног одвраћања, а такође проширује списак војних претњи за неутралисање којих се предузимају одговарајуће мере.
Иако се на Западу jош увек нису jавно огласили лидери земаља, у медиjима промене у рускоj нуклеарноj доктрини су главна тема. За разлику од неких политичара, медиjи су озбиљно схватили ове промене.
Како наводи Асошиејтед прес, ове промене, коjе на Западу схватаjу као претње, су „очито имале за циљ да убеди Запад да не дозволи Украјини да нападне руску територију оружјем дугог домета; она такође значајно снижава прихватљиви праг за коришћење руског нуклеарног арсенала“.
Међутим, ситуацију наjбољe описуjе „Њујорк тајмс“: „Руски аналитичари већ дуги низ месеци говоре да Запад не чује Владимира Путина. Он jе упозоравао да повећање подршке Украјини могло би да доведе до тога да Русија искористи нуклеарно оружје.“
Да ли ће на Западу добро схватити ове промене, показаће време.
Подсетимо, нуклеарна доктрина Руске Федерације, уз војну доктрину, представља документ у коме је званично дефинисана и детаљно разрађена нуклеарна стратегија Русије. Пре свега, документ фиксира основни принцип употребе нуклеарног оружја, појашњавајући да је његово коришћење екстремна мера заштите суверенитета земље.