Доналд Трамп или Камала Харис: Американци данас бирају председника

Американци данас излазе на биралишта како би изабрали новог, 47. председника председника Сједињених Америчких Држава, али ће гласати и за чланове Конгреса, који играју кључну улогу у доношењу закона. Бираће између демократског кандидата Камале Харис и кандидата републиканаца Доналда Трампа.
Победник председничких избора ће четири године служити у Белој кући, почев од 20. јануара 2025. године.
Ово су 60. председнички избори по реду, а одржавају се заједно са изборима за сва места Представничког дома, и 33 места Сената.
Председник има овлашћење да самостално доноси неке законе, али углавном мора да сарађује са Конгресом кад је реч о њиховом усвајању. На светској сцени, он има значајну слободу да представља земљу у иностранству и да води спољну политику, напомињу медији.

Специфичан изборни систем

Изборни систем у САД је веома специфичан, јер председника не бирају грађани директно, већ то чини електорски колеџ, што значи да победник председничких избора у САД неће бити особа која добије највише гласова широм земље, јер свака од 50 држава има одређени број гласова електорског колеџа, делимично заснованог на броју становника.
Електора има укупно 538, а победник је кандидат који освоји 270 или више електорских гласова. Све државе, изузев две, имају правило да победник узима све електорске гласове.
Електорски колеџ је систем који обухвата све савезне државе и састављен је од представника, електора, који гласове распоређују на основу резултата гласања у својој држави.
У свим државама осим у две, сви електори иду победничком кандидату те државе, без обзира на то колико тесну победу је остварио.
Укупно има 538 електора и тај број се не мења.Он је једнак укупном броју чланова Конгреса САД који чине 435 чланова доњег дома, Представничког дома, и 100 чланова горњег дома – Сената, уз три електора из Дистрикта Колумбија.

За победу — 270 електорских гласова

Да би победио, председнички кандидат мора да освоји већину – 270 електорских гласова.
Победника на председничким изборима одређује Електорски колеџ, а не укупно највећи број гласова у САД, а разлог за то је што би неки од кандидата у појединим државама могао да победи са малом разликом у броју гласова, док би у државама које је изгубио могао да изгуби са великом разликом.
То се догодило петорици председника: Џону Квинсију Адамсу, Рутерфорду Хејсу, Бенџамину Харисону, Џорџу Бушу Млађем и Доналду Трампу 2016. године.
Критичари Електорског колеџа указују на ове случајеве тврдећи да систем не представља националну вољу бирача, док присталице оваквог система кажу да се на тај начин штите мале државе, као и географски велике државе које имају мали број становника.

САД немају централну изборну комисију – свака држава организује сопствени процес пребројавања гласачких листића.
Локални и државни званичници објављују податке о резултатима избора у реалном времену, а први резултати се не објављују док се сва биралишта званично не затворе.
Након што се гласови преброје, они се оверавају на локалном и државном нивоу. Државе потом предају документацију у којој се идентификују електори који представљају кандидата који је освојио гласове у тој држави.
Електори су обично изабране присталице одређене странке или их именују политички званичници. Они се састају у својим државама у децембру како би дали своје гласове за председника и потпредседника.

Затим се Конгрес, чији мандат почиње у јануару, састаје у новом саставу, обично 6. јануара, како би пребројао електорске гласове и званично прогласио победника. Председник полаже заклетву на церемонији инаугурације 20. јануара.
Могуће је да кандидат освоји највише гласова на националном нивоу, као што је то био случај са Хилари Клинтон 2016. године, али да ипак буде поражен.
Већина америчких држављана од 18 или више година старости имају право гласа на председничким изборима.
Све државе, осим Северне Дакоте захтевају од људи да се региструју како би могли да гласају. Свака држава има свој процес регистрације бирача и рок до када они морају да се региструју.

„Колебљиве државе“

Биралишта се отварају 5. новембра у периоду од 6.00 до 8.00 сати ујутру по локалном времену зависно од временске зоне у којој се налазе појединачне савезне државе, а затварају се у периоду од 18 до 21 сат.
Биралишта ће, на пример, бити отворена од 6.00 сати у Аризони, Конектикату, Илиноису, Индијани, Кентакију, Мејну, Кентакију, Њу Џерсију, Мисурију и Њујорку. У Њујорку и Северној Дакоти биралишта ће бити затворена у 21.00 сат по локалном времену. У Аризони и на Хавајима не поштује се летње рачунање времена.
Тринаест држава има више временских зона: Ајдахо, Орегон, Канзас, Небраска, Северна Дакота, Јужна Дакота, Тексас, Флорида, Индијана, Мичиген, Кентаки, Тенеси и Аљаска.
Већина држава у великој мери нагиње ка Демократској или Републиканској странци, тако да је фокус обично на десетак држава у којима би било који од кандидата могао да победи и оне су познате као „колебљиве државе“ (swing states).

Реч је о државама: Аризона, Џорџија, Мичиген, Пенсилванија, Висконсин, Северна Каролина и Невада.
Иначе, више од 75 милиона Американаца до недеље је већ гласало на раним председничким изборима у САД.
То је више од 48 одсто од укупног броја бирача који су гласали на председничким изборима у САД 2020. године када је гласало 154,6 милиона, објавио је амерички портал „Аксиос“, наводећи да ти подаци указују да рано гласање и гласање путем поште постају све популарнији методи гласања.

Избор нових чланова Конгреса

Бирачи ће сутра, такође, бирати нове чланове Конгреса – дома у којем се усвајају закони.
Бира се свих 435 посланика доњег дома — Представничког дома Конгреса, чији је мандат две године, као и 35 од стотину чланова горњег дома, Сената, за шестогодишњи мандат.
Републиканци тренутно контролишу Представнички дом, који иницира планове потрошње. Демократе контролишу Сенат, који гласа о кључним именовањима у влади.
Ова два дома доносе законе и могу да контролишу планове Беле куће уколико се странка која контролише било који од два дома не слаже са председником.
Обично се победник проглашава у ноћи избора, али је 2020. године било потребно неколико дана да се преброје сви гласови.
Период након избора је познат као транзиција, у случају да дође до промене председника. Новој администрацији то даје времена да именује министре у кабинету и направи планове за нови мандат.

Председник званично полаже заклетву у јануару на церемонији познатој као инаугурација, која се одржава на степеницама здања Капитола у Вашингтону.
Две главне странке, Републиканска и Демократска, номинују председничке кандидате, који су претходно изабрани на страначким предизборима.
Бивши председник САД Доналд Трамп добио је подршку своје Републиканске странке са огромном предношћу у односу на страначке ривале, а званични републикански кандидат постао је на партијској конвенцији у Милвокију.
Трамп је за свог потпредседника изабрао сенатора из Охаја, Џеј Ди Венса.
Потпредседник САД Камала Харис придружила се трци за Белу кућу након што је актуелни председник Џозеф Бајден од ње одустао, а у редовима демократа она није имала противкандидате.