Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, постигнут je у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, а којим је прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992-1995).

По овом споразуму и формули: два ентитета – три конститтивна народа, БиХ је подељена на два дела: Федерацију (муслиманско-хрватску) БиХ и Републику Српску.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године, а договор су парафирали председници Србије Слободан Милошевић, Хрватске Фрањо Туђман и БиХ Алија Изетбеговић, у присуству државног секретара САД Ворена Кристофера.  Споразим је озваничен три седмице касније, 14. децембра 1995. у Јелисејској палати у Паризу.

Постизању споразума претходила је 18 недеља дуга „шатл дипломатија“ Ричарда Холбрука, који је за место коначног чина изабрао базу Рајт-Петерсон у Охају по угледу на израелско-египатске преговоре у Кемп Дејвиду.

Потписници Дејтонског споразума су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума искључиво на мирољубив начун. Створена су два ентитета, Република Српска и Федерација БиХ, као и посебан дистрикт Брчко.

Двадесет година касније, нико од потписника споразума није жив, босански примерак документа је изгубљен, а политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији.

Европска унија, како је прошле године у Сарајеву рекла висока представница ЕУ Федерика Могерини, не размишља о могућој ревизији споразума, наводећи да о неком новом Дејтону „нема ни говора“.

Готово истовремено, појавила се и  немачко-британска иницијатива о убзању реформи у БиХ, што би, сматрају Берлин и Лондон, тој земљи отворило европску перспективу и наду да ће ствари почети значајније да се мењају.

Председник РС Милорад Додик не оспорава европски пут БиХ и наводи да би могао чак и да подржи немачко-британску иницијативу „уколико она не задире у уставне надлежности РС“,

Власт у Бањалуци наводи  да се перманентно одузимају надлежности Српској, као и да се поступци против починилаца ратних злочина у Сарајеву воде траљаво, што је све, тврде, разлог да се грађани РС на референдуму изјасне желе ли даље тим путем.

Међународним званичницима не свиђа се Додикова идеја о референдуму, а Београд у тој намери Српској саветује уздржаност.

Српски премијер Александар Вучић је раније изјавио да је саслушао аргументе председника РС Милорада Додика, да је покушао да му укаже на неке своје ставове, сагледавши проблем из „ширег угла“, те да је закључио да је неопходно да се „о свим питањима још размисли“.

Бивши амерички председник Бил Клинтон сматра да свет може извући поуку из потписивања Дејтонског мировног споразума, те да би сви требало да славе оно што се тамо догодило пре 20 година.

„Требало би захвалити свима који су могли, али нису угрозили тај споразум у протекле две деценије“, рекао је Клинтон.

Немачки дипломата и један од учесника у мировним преговорима у Дејтону Михаел Штајнер изјавио је за Дојче веле да је Дејтонски мировни споразум био једино решење у ситуацији и околностима које су 1995. године постојале у БиХ, али да је данас анахрон.

Штајнер је рекао да није постојала алтернатива да се избегне стварање два ентитета у БиХ, јер је „постојала дубока противречност онога што су стране желеле да остваре“ и што, како је рекао, и данас делимично желе.

Говорећи о будућности БиХ, Штајнер је навео да је у интересу и Бошњака и Срба и Хрвата да земља добије функционалан Устав.