Додик: Кад год Русија крене напред, Запад покушава да је заустави

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик оценио је у Санкт Петербургу да односи Русије и Републике Српске иду узлазном путањом и да се сарадња развија у свим правцима, пре свега политичким и економским.

Према његовим речима, Русија разуме ситуацију у региону и самој БиХ и веома се коректно понаша у погледу Дејтонског мировног споразума, подржава територијални интегритет БиХ, али исто тако је у позицији одбране аутономних права које је Република Српска добила путем Дејтонског споразума и Устава БиХ.

„И залаже се за решења која ће бити ствар договора унутар БиХ, а не наметнута од било које стране и то је оно што ми поздрављамо. Наравно, други сегмент питања је везан за економске односе и ту је најизраженије питање везано за рад рафинерија нафте и уља, а ’Зарубежњефт‘ је власник тих компанија“, рекао је Додик у разговору за Спутњик, другог дана Међународног економског форума у Санкт Петербургу на којем учествује.

Он је истакао да су односи Русије и Српске добри и пуни разумевања у функцији подршке.

„Односи са Русијом су добри и иду узлазном путањом. Русија примећује наше понашање у вези, пре свега, са чињеницом да Република Српска није дозволила БиХ, иако је то хтела, да уведе санкције Русији. Наравно, да то не би било нешто снажно штетно за Русију, али је то веома јака политичка порука — да је Република Српска, поред силних притисака, који нису били мали у том неком времену, избегла и одбила те притиске и није поклекла захтевима да се уведу санкције Русији. С друге стране, Русија разуме ситуацију и наши односи су на том и на неким глобалним питањима апсолутно пуни разумевања и у функцији подршке.“

Додик је нагласио да упркос притисцима Република Српска није за улазак БиХ у НАТО, већ да је привржена војној неутралности, те да се и тиме шаље важна порука Русији.

„Постоје стални притисци у вези са учлањењем у НАТО — одређене снаге у БиХ то желе, а Република Српска води политику војне неутралности и мислим да и тиме шаљемо поруку да ми не желимо да будемо део структура са којима Русија има неких глобалних проблема. И данас на форуму је било добро чути председника Путина који је на питање у вези са Украјином рекао да је то историјски један простор, један народ и да у том погледу треба очекивати неке односе и у будућности. Тако да у ово време неког ексцеса ми не би требало да губимо пријатеље због неких настојања западног света. Кад год Русија крене са својом економијом и снагом напред, он нађе неки начин — да ли су то рат или санкције — да је заустави, да спречи њено позицирање на глобалном нивоу.“

Додик је рекао да је гасификација Републике Српске била главна тема његових разговора у Санкт Петербургу током економског форума.

„Данас сам имао низ састанака са људима из привредне сфере, пре свега са ’Гаспромњетом‘ и министрима из Србије са којима треба, пре свега, да код ’Гаспрома‘ обезбедимо пројекат за снабдевање Републике Српске гасом“, навео је Додик, кога још очекује важан састанак са руководством „Гаспрома“ о прикључењу Републике Српске на гасовод „Турски ток“, с обзиром да је веома актуелно питање гасификације, која је у Србији већ почела и да је раније разматрана могућност да се изгради гасовод преко Србије и Бијељине и до Бањалуке.

У Санкт Петербургу је прошле године, захваљујући градским властима које су обезбедиле простор, отворено Представништво Републике Српске, а односи тог града и Српске базирани на већ неколико споразума.

„Јуче је потписан нови трогодишњи споразум о сарадњи и то поприма онај значај који смо и планирали да га обезбедимо, у смислу контакт тачке за различите субјекте у привреди, култури, образовању, новим технологијама и било где, који би могли да приближе односе Санкт Петербурга и Републике Српске.“

Поред сусрета са руским званичницима, шефовима компанија и привредницима Додик се на маргинама економског форума састао и са министром иностраних послова Катара Мухамедом бином Абдулрахманом ел Танијем. Он је рекао да је Катар присутан у БиХ са неком врстом инвестиција, али да су заинтересовани и да реализују нова улагања.

„Разговарали смо о билатералним односима, потреби да се обезбеде или стимулишу инвестиције катарских инвеститора у БиХ и у том погледу смо анализирали одређене пројекте који су били у току. Интерес катарских инвеститора је да граде хотеле у БиХ, а тиме се развија туризам, који би могао да помогне самој БиХ да побољша своју економију“, рекао је Додик.