Након што је на изборима 20. октобра Ево Моралес побиједио на предсједничким изборима у Боливији, покренута је кампања за његово свргавање, унапријед припремљен план којег су осмислили „продемократски активисти“ Боливије повезани с организацијом КАНВАС Срђе Поповића, познате по дизајнирању планова за разне преврате и „обојене револуције“ у свијету, почевши с оном у Београду 5. октобра 2000.
Ево Моралес је на захтјев генерала Вилијамса Калимана и војног и полицијског врха поднио оставку и тренутно се налази изван домовине. Авион с бившим предсједником Боливије Моралесом напустио је ваздушни простор Боливије, написао је на Твитеру министар спољних послова Мексика Марсело Ебрард, те додао како се према постојећој међународној конвенцији Моралес се налази под заштитом Мексика. „Његов живот и здравље нису у опасности“, додао је министар Ебрард. Моралес је раније саопштио како се намјерава ускоро вратити с још већом снагом и енергијом.
„Браћо и сестре, крећем за Мексико, захваљујући влади тог братског народа који нам је дао азил како би сачувао наше животе. С болом напуштам земљу из политичких разлога, али ћу пратити ситуацију. Ускоро ћу се вратити с великом снагом и енергијом“, написао је Моралес на Твитеру, иако је операција свргавања тако добро одрађена да је његов повратак у блиској будућности врло упитан. У међувремену је и министар обране Боливије Хавиер Едуардо Завалета такође поднио оставку. Рекао је како он и Моралес, као главни заповједник војске Боливије, никада нису издали наређења војницима и морнарима да дигну оружје на свој народ, нити ће то икада урадити. „Ако сада војска користи оружје против народа, одговорност за то је на онима који су донијели ту одлуку“, додао је Завалета.
Раније је заповједник Главног стожера војске Боливије, генерал Вилијамс Калиман изјавио „“да се војска на молбу полиције придружила одржавању реда на улицама. Међутим, завршни чин свргавања Моралеса и присиљавање да поднесе оставку је посљедица дугог и мукотрпног рада невладиних удруга у земљи повезаних с организацијом КАНВАС Срђе Поповића и његових финансијера. Истакнута особа у том процесу је Џанис Вака Даза, која је тијеком сусрету с Поповићем у мају прошле године на свом Фејсбуку написала: “Тренутно сам у небу.“
ЧЕСТИТКЕ ТРАМПА „СЛОБОДАРСКОМ НАРОДУ“ И ВОЈСЦИ БОЛИВИЈЕ
Амерички предсједник Доналд Трамп је јуче рекао да је задовољан присилном оставком боливијског предсједника Ева Моралеса у којој види “снажно упозорење упућено незаконитим режимима у Латинској Америци”, похваливши притом војску.
“Сједињене Државе похваљују боливијски народ због тога што жели слободу и боливијску војску зато што је поштовала своју заклетву да неће штитити само појединце, него и боливијски устав. Ови догађаји су снажан знак упозорења незаконитим режимима у Венецуели и у Никарагви да демократија и воља народа увијек побјеђују”, рекао је Трамп, сугеришући да се обруч око Николаса Мадура и Даниела Ортеге све више стеже, иако најновија изборна побједа перониста у Аргентини и побуне у Чилеу и почетак великих просвједа у Бразилу сугеришу да реколонизација Латинске Америке неће тећи тако глатко како су вјеровали стратези у Вашингтону.
РУСИЈА: МОРАЛЕС ЈЕ СВРГНУТ ДРЖАВНИМ УДАРОМ
За Москву нема сумње. Свргавање Ева Моралеса у Боливији је државни удар. Русија је дубоко забринута тиме што су се догађаји у Боливији развијали по обрасцу инсценираног државног удара, без обзира на то што су власти земље покушавале пронаћи конструктивно рјешење на бази дијалога, наводи се у коментару министарства спољних послова Русије. „Изражавамо дубоку забринутост што је тијеком унутарње политичке кризе у земљи спремност владе за конструктивним рјешењем на бази дијалога била збрисана развојем догађаја по обрасцу инсценираног државног удара“, саопштила је службена Москва.
Нагласили су да Русија рачуна на одговорност политичких снага Боливије и позива их да пронађу излаз из унутрашње политичке кризе на темељу устава. Иако добро зна да то неће бити тако, Москва је службено саопштила како рачуна на одговоран приступ свих чланица међународне заједнице, сусједа Боливије, утјецајних држава изван регије и међународних организација.
„Москва са забринутошћу прати драматичан развој догађаја у Боливији, гдје је талас насиља којеи је покренула опозиција спријечила Ева Моралеса да заврши предсједнички мандат“, закључује се у саопштењу МВП Руске Федерације, а портпарол Кремља Дмитриј Песков је изразио наду да неће бити мијешања споља у рјешавање кризе у Боливији.
Као што смо раније споменули у контексту кризе у Сирији, службене изјаве треба узимати с резервом, јер су у Русији итекако свјесни да ће сљедећа мета бити Венецуела и Никарагва, двије земље које су савезнице Русије и Кине, због чега су руски медији јуче велику пажњу дали догађајима у Боливији.
ОПЕРАТИВЦИ КАМПАЊЕ СВРГАВАЊА МОРАЛЕСА
У ову групу спадају разне невладина удружења, међу којима се истиче Џанис Вака Даза, која се представила као „еколошка активисткиња “ и за пожаре у Амазонији је успјела окривити предсједника Моралеса. Наравно, ово је апсолутно нетачно, између осталог и зато што бивши предсједник долази из редова аутохтоних народа, спроводио је политику заштите животне средине од корпоративних интереса и све оно што није ишло у прилог богатим земљопосједницима који су стварни владари неких провинција. Међутим, као и у било којој „обојеној револуцији“ није важно оно што јесте, већ што се успије наметнути као „истина“, а ту су Џанис Вака Даза и Срђа Поповић одрадили одличан посао.
Иницијатива Дазе против владе Боливије Ево Моралеса, коју она редовно описује као “ауторитарни режим”, је осмишљена да буде апсолутно невина и она је промовисала „спас Амазоније и очување екосистема“. Истовремено је на својим рачунима на друштвеним медијима Моралеса приказивала као “диктатора” с брковима у стилу Хитлера, увијек уз поклич: „Не!“. Кад су избили пожари у Амазонији, њезина се стратегија промијенила и почео се користити хештег #СОСБоливиа. Даза и њени савезници су се мобилисали да искористе еколошку кризу до максимума, упркос извештајима владе Боливије да је више од 85 посто пожара угашено у око само осам дана операција. Чак је и НАСА у свом извјештајунавела да су се пожари ширили свугдје, највише у Бразилу, али не и у Боливији. Но, заговорници свргавања Моралеса и његове владе су користили старе рецепте који се деценијама користе против Венецуеле, Никарагве и Кубе.
У срцу кампање #СОСБоливиа налази се мало позната невладина организација названа „Риос де Пие“, или Сталне ријеке, који је прије тек нешто више од годину дана основала Џанис В. Даза, самопрлогашени „борац за људска права“. Док се хештег ширио путем интернета, Дазина организација је почела објављивати врхунски урађене иконфографије и фотомонтаже, оптужујући боливијску владу за ширење пожара.
Други главни циљ Дазе и њезиних савезника био је јачати бијес у иностранству, посебно међу такозваним салонским „љевичарима“ на Западу, те мобилисати климатске активисте против Боливије. Ове моћне групе, које се брину за изумирање ријетких врста и емисије ЦО2, позвале су на митинге испред боливијских амбасада овог викенда широм Европе. Неке бивше колонијалне европске силе су након говора Џанис Дазе за ТЕДx у фебруару, када је изложила “стратегију ненасилне борбе” у приступу свргавању Моралеса, одговориле финансирањем њене удружења. На примјер, шпанска амбасада у Боливији је дала новац за њену кампању.
Али Џанис Даза је све само не „љевичарка“ и правом смислу те ријечи. Њен Линкдин сакрива своје противвладине активности, тврдећи да се „Риос де Пие тренутно бори против Моралесовог режима и организира обичне грађане да своја права бране ненасилним протестима”. Даза има боливијски пасош и као родни град наводи главни град државе Сукре, али је значајан дио своје образовне и професионалне каријере провела у Сједињеним Државама. Похађала је Државни универзитет у Кенту, Охајо, гдје јој је дипломска теза била усредсређена на “Ауторитарне режиме у Јужној Америци”, а након тога је завршила академске програме у Великој Британији и Чилеу. Студирала је и у елитној Харвард Кенеди школи, учествујући у програму ” Водећи ненасилни покрети за друштвени напредак”.
У њеном активизму у Боливији јој је велику подршку дао КАНВАС Срђе Поповића, бивши вођа србијанске групе за промјену режима „Отпор“. Поповић ју је промовисао на Твитеру, оптужујући Боливију за “лоше управљање” и “еколошку катастрофу”. Баш као и њене колеге у другим земљама на које су мета САД-а, Џанис В. Даза прикрива циничне амбиције за свргавање легитимне владе маском хуманитарне добре воље, тврдећи како се брине за аутохтоне народе и друге маргинализоване групе, управо оне који су највише користи имали од Моралесовог предсједања.
Но, њене сумњиве тврдње да први аутохтони предсједник на свијету не брани интересе аутохтоних народа Боливије никоме није упала у очи. Старосједилачке групе у Боливији подржале су Моралесову кандидатуру широким маршевима тијеком посљедња три избора, а та се подршка углавном планира наставити. На сам дан оставке су све групе аутохтоних народа најавиле велики марш на главни град Боливије, али их је оставка затекла на путу за Сукре.
Јасно је да владине агенције и разне фондације у Сједињеним Државама и њихове марионете, петоколонашке невладина удружења диљем свијета, за циљ немају јамчити мир и просперитет народа за које се наводно боре. У случају Боливије је у тијеку рестаурација десничарске владе наметнуте споља. Када говоримо о десничарским владама у Латинској Америци, то су у правилу владе састављене од представника богатих земљопосједника и предузетника повезаних са Западом, остатака бивших фашистичких војних хунти и неолибералне политичке елите која је владала ’90-их. Нова влада у Боливији, осим ако не дође до невјероватног обрта, добиће задатак да реприватизује богатство земље и угуши жаришта отпора која су највећа међу аутохтоним народима у руралним дијеловима земље.
Колика је одговорност самог Моралеса за све што се догодило? Велика, готово неопростива. Ево Моралес је с циљем националног помирења оставио нетакнуте војне елите, кадар у тајним службама и полицији који је, без сумње, остао вјеран идејама војне хунте и прозападним марионетама које су се на власти смјењивале ’90-их и све до првог Моралесовог мандата 2006. године. Провео је 13 година у предсједничкој канцеларији, а да није очистио војску, полицију и тајне службе од непријатеља властите земље. Ако је нешто и учинио, овако лако спроведен државни удар у режији Срђе Поповића, Џанис Вака Дазе и генерала Вилијамса Калимана је доказ да с таквим особама, једном када се преузме власт демократским путем и на изборима, не треба имати милости.
Ма како то звучало, судбина Ева Моралеса је сада мање важна. Рачун ће, баш као Аргентинци и грађани Еквадора и Бразила, који су се на изборима одлучили за промјене, платити грађани Боливије, који се враћају у мрачне деценије с краја прошлог века у којима их чекају репресија, биједа и сиромаштво. Је ли ово посљедњи чин приче с првим предсједником из редова аутохтоних народа у Латинској Америци знат ће се већ у сљедећих неколико дана. У међувремену се Срђи Поповићу, Џанис Вака Дази и генералу Калиману може честитати на „добро одрађеном послу“.
На крају, из ове се приче може извући поука. Једном када се демократским путем преузме власт, први корак који се мора учинити је забрана рада невладиних удружења из галаксије Отвореног друштва, протјеривање из земље америчких владиних агенција и „невладиних“ организација, што је Моралес дијелом учио, али очито не довољно, и на крају спровести чистку у безбедносним структурама и институцијама. Без тих корака се не може говорити о суверенитету, а све политичке вође који због „демократије“ зазиру од оваквих корака могу доживјети судбину Моралеса да тајно у авиону земље која им понуди азил морају напустити предсједничку канцеларију и, што је још горе, властиту домовину.
Аутор Небојша Бабић