ДИПЛОМАТСКИ РАТ: Сукоб Русије и Велике Британије – „Дејтон“ и „геноцид“

Потврда Дејтонског споразума и употреба термина геноцид – главне су тачке размимоилажења Русије и Велике Британије.

Због њих су мале шансе да дође до компромиса око резолуција о БиХ и Сребреници, које су ове двије земље предложиле у Савјету безбједности.

У овом тренутку тешко је предвјидети епилог вишенедјељног дипломатског рата који се повео око сребреничког јубилеја, јер и Москва и Лондон воде широке консултације на Ист Риверу како би опипале пулс чланица Савјета безбједности и обезбиједиле што ширу подршку за свој приједлог.

Уколико однос снага у СБ буде тијесан, према оцјенама у дипломатским круговима УН, излазна стратегија могла би да буде да не прође ниједна резолуција, већ да се усвоји заједничка изјава, коју би потписао председавајући СБ, а у којој би биле избјегнуте све „контроверзне тачке“.

Најекстремнија, али мање изгледна варијанта, јесте да ниједна од страна не одустане од свог документа и да, као сталне чланице СБ, прибјегну праву вета.

Како је „Новостима“ речено у врху српске власти, читава дипломатска активност Београда тренутно је усмјерена на спречавање усвајања британске резолуције, која је и у дорађеној варијанти изразито антисрпска и не доприноси помирењу, већ повећању напетости у региону.

Због тога је свим чланицама СБ послато још једно писмо, у којем се указује на погубност и штетност британског документа о Сребреници.

Руски текст, као контрапредлог британском, много је одмјеренији. У њему се тражи осуда свих злочина на простору бивше Југославије, али и позива да СБ још једном потврди „Дејтон“. По многима, управо слабљење Дејтонског споразума индиректно за циљ има резолуција Лондона.

Тагови: Велика Британија, Дејтонски споразум, Русија, Савет безбедности, УН