Дипломатија, страх или престројавање? Шта значи најава лидера Казахстана о антируским санкцијама

Најава санкција изазвала је огорченост у руској јавности, а руски коментатори су запитали Токајева да ли је тако брзо заборавио “ко му је спасао главу”

Изјава председника Казахстана Касима Жомарта Токајева да ће његова земља поштовати санкције које је Запад наметнуо Москви након почетка руске војне операције у Украјини тешко да означава геополитичку прекретницу те централноазијске земље, сагласни су саговорници за РТ Балкан.

“Санкције су санкције, не треба их кршити, поготово што добијамо информацију да ће, у случају кршења санкција, уследити такозване секундарне санкције Запада против наше економије”, изјавио је Токајев на заједничкој конференцији са немачким канцеларом Олафом Шолцом из Берлина, уједно истакавши да Астана неће угрожавати ни свој однос са Москвом.

Ова вест је изазвала огорченост у руској јавности, а руски коментатори су запитали Токајева да ли је тако брзо заборавио “ко му је спасао главу”, каже дописник “Новости” из Русије Бранко Влаховић, мислећи на интервенцију трупа Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) под вођством Москве након што су ескалирали немири изазвани изменом закона о регулацији цене гаса у јануару прошле године, а које је Токајев назвао покушајем “државног удара” уз потпомогнутог страним актером.

Министарство спољних послова Русије је изразило је наду да Токајевљеве изјаве о санкцијама неће утицати на односе две земље, те да ће Москва и Астана наставити сарадњу, како би “спречили негативне спољне утицаје на наше добросуседске везе.”

Токајев је затим у изјави за казахстанску новинску агенцију Казинформ подвукао да његова земља нема намеру да постане “анти-Русија.”

Ово је, сматра Влаховић, доказ да је Токајев “врло брзо постао свестан шта је рекао.” Он оцењује да је Токајевљева првобитна и, како каже, “апсолутно неспретна” изјава вероватно била мотивисана страхом, имајући у виду континуиране најаве САД да ће санкционисати земље које се наводно баве тзв. паралелним увозом санкционисане западне робе у Русију.

Подсетимо, Казахстан се неретко помиње у анализама западних стручњака и медија о томе како Русија заобилази санкције. Примера ради, директор консултантске куће из Осла Ерленд Болман Бјортвед је у интервјуу за “Шпигл” у мају истакао да су 54 немачке компаније повећале извоз у ову централноазијску земљу у претходној години за 20.000 одсто.

Доказ да Токајевљев став о санкцијама није тврдокоран колико је деловало, сматра Влаховић, јесте то што је казахстански лидер на заседању Генералне скупштине Уједињених нација рекао да су санкције контрапродуктивне и да не доприносе нормализацији међународних односа.

Деликатна позиција Казахстана

Силом географије и историје, Казахстан се налази у деликатној геополитичкој позицији, истиче новинар Борислав Коркоделовић.

Ова земља са Русијом дели једну од најдужих граница на свету, има скоро 20 одсто становника који су етнички Руси, a на територији Казахстана се налази и руски космодром Бајконур, иначе највећи светски оперативни комплекс за лансирање вештачких сателита и космичких бродова са људском посадом.

Коркоделовић напомиње да је Казахстан био изразито активан у међународној дипломатији за време бившег председника Нурсултана Назарбајева, а да његов наследник Касим Жомарт Токајев, иначе бивши генерални директор Канцеларије Уједињених нација у Женеви, настоји да очува мултивекторску спољну политику.

Са друге стране, делови казахстанске националистичке елите гаје антируске сентименте и симпатије према Западу, будући да се број њених припадника тамо и школовао, истиче Коркоделовић. Влаховић дели овај став, напоменувши да се притисак ових националистичких струја могао приметити и пре десетак година када је у Казахстану живео и радио, додавши да би ове струје радо сарађивале са Западом, али да је та сарадња тешко остварљива због географске позицијом ове земље.

Поврх тога, истиче Коркоделовић, Казахстан се налази у региону који САД виде као “меки трбух” Русије, истакавши и да је Казахстан земља изузетно богата сировинама, посебно уранијумом, нафтом и гвожђем, али и да је значајан извозник житарица.

Додаје да званичници САД активно покушавају да “забију клин” између Астане и Москве, али и да у Казахстану конкретно постоје бројне прозападне невладине организације, а које је, како каже, Токајев настојао да законски регулише након прошлогодишњих немира.

Наш саговорник подсећа и да је током овогодишње Генералне скупштине УН у Њујорку одржан први састанак председника САД Џозефа Бајдена са лидерима пет централноазијских држава под називом Ц5+1.

Много буке ни око чега

Коначно, шансе Запада предвођеног Америком да оствари значајнији утицај на Казахстан и да се односи Астане и Москве покваре су мале, сагласни су наши саговорници.

Русија омогућава Казахстану набавку робе по бенефицираним ценама, док Кина остварује све већи утицај у региону у виду инвестиција и инфраструктурних пројеката, док Вашингтон тренутно себи не може приуштити много више од, како је истакао Влаховић, вербалног вршења притиска.

Поред тога, Коркоделовић подсећа да је Казахстан ове године поднео захтев за чланство у БРИКС-у, а, поред ОДКБ-а, такође је део других економских и безбедносних организација у којима фигурира Русија, попут Евроазијске економске заједнице и Шангајске организације за сарадњу.