Дијего Фузаро: Капиталисти желе од свих људи да направе мигранте
Дијего Фузаро (Фото: Глас Српске)
Мигрант који нема однос са државом је савршен роб. Али, капитализам жели да смо сви ми мигранти. Тако желе да униште националне државе, народе и стабилност, сматра италијански филозоф
Капитализам жели да депортује мигранте из Африке, не да би их интегрисао и био толерантан према њима, већ само да би закон капитализма побиједио.
А тај закон каже да увијек можемо да нађемо некога ко ради исте ствари, али за мање паре, каже у интервјуу за “Глас Српске” италијански филозоф Дијего Фузаро са Института за високе стратешке и политичке студије у Милану, коментаришући посљедња актуелна дешавања у свијету.
- Мигранти су нова парадигма капитализма, а они његов субјекат. Увијек у покрету и круже као роба. Капитализам жели миграције, јер са њима крупни капитал може имати радника који ће радити за мању плату. Мигрант који нема однос са државом је савршен роб. Али, тај исти капитал жели да смо сви ми мигранти. Они на тај начин желе уништи националне државе, народе и стабилност – сматра Фузаро.
Овај млади Италијан постао је посљедњих неколико година европска звијезда на небу свјетске филозофије. Колега га оцјењују као једног од посљедњих досљедних марксиста и сљедбеника изворне критичке теорије, који на себи својствен начин анализира како корпорације обликују свијет и деградирају личност човјека. Од Фузара ћете чути и критички став о вирусу корона, али и о Европској унији, капитализму и невладиним организацијама, али и ријечи похвале када су у питању Србија, Русија, Кина, Венецуела или Иран. Плус у његовој биљежници добијају сви они који се успротиве хегемонистичкој политици Вашингтона и крупног капитала.
ГЛАС: Корона већ мјесецима хара свијетом. Да ли она може убрзати процесе глобализације у свијету и на који начин?
ФУЗАРО: Вирус је постао инструмент за оснаживање глобализације и убрзање њених најважнијих процеса. Мислим да свједочимо двјема великим посљедицама овог вируса. Прва је нови хладни рат, овог пута између Кине и САД, а друга је да добијамо ауторитаристички капитализам који је заснован на насиљу. Нова капиталистичка моћ заснована је на насиљу диктаторског типа. Када владајућа класа располаже хегемонијом, коју чине консензус и моћ, не мора да прибјегава насиљу. Али када владајућа класа има моћ, али не и консензус, она мора да прибјегава насиљу. То је оно што видимо да се дешава сад. Бојим се да је социјална дистанца опасан пут којим поједине свјетске владе желе да успоставе друштвене односе без друштва. Сан капиталиста постаје стварност.
ГЛАС: Ако се не варам, Ви чак сматрате да је вирус вјештачки. Због чега би га неко “пустио”?
ФУЗАРО: Дубоко сам увјерен да је он направљен у некој од лабораторија, да га је неко креирао да би имао ново средство за остваривање надмоћи САД над Кином и како би преобликовао друштво на ауторитарни начин. То је моје мишљење. Неки се неће сложити с њим. А поготово они који кроје свјетске токове. Нови капитализам је базиран управо на социјалној дистанци. Он је ауторитативан. Моћницима је он био потребан, наравно и сва здравствена правила, од држања дистанце, изостанка јавних расправа, изолација… То нису само здравствена правила, већ и политичка. У томе је поента.
ГЛАС: Ако сам добро схватио, Ви и заштитну маску видите као симбол потчињавања том неком новом ауторитарном поретку?
ФУЗАРО: Научно је доказано да заштитне маске користе у затвореним просторима, гдје је пуно људи на једном мјесту. Али, њихово коришћење на отвореном простору, поред мора или током шетње, то је само симбол нове ауторитативне моћи. То је “заштитничка диктатура”. Стављамо вам маску на лице да бисмо вас заштитили. Али са маском на лицу не можете да говорите, губите ваш идентитет. Емануел Левинас, француско-литвански филозоф, једном приликом је рекао да је наше лице најважнија тачка нашег идентитета. Због тога је она за мене само симбол нове капиталистичке диктатуре, баш као што је црна кошуља била симбол фашизма. Током фашизма у Италији нисмо могли јавно да се окупљамо, нисмо могли да се налазимо по трговима. Фашизам није желио да људи буду заједно како се не би успротивили диктатури. Данас имамо исту у ситуацију.
ГЛАС: Да ли смо ушли фазу када се може рећи да крупни капитал готово све контролише?
ФУЗАРО: Ми смо већ, да тако кажем, под “надзорним капитализмом”, који нас надзире на сваком кораку. Филозофи Бентам и Фуко су то назвали “паноптичким капитализмом”. Ми смо под контролом на сваком ћошку. Прије вируса корона били смо контролисани преко телефона, компјутера, “Фејсбука”, “Инстаграма”… Свега. Сада, ово је нова тотална контрола. Контрола апсолутне моћи. Центри контроле наших живота налазе се у великим и моћним банкама и мултинационалним компанијама. Када бих некога морао издвојити, онда би то сигурно били Џорџ Сорош и Бил Гејтс.
ГЛАС: А гдје је нестала љевица? Има ли је данас уопште у Европи?
ФУЗАРО: У Европи не постоје странке љевице које би имале марксистички предзнак. Имамо само либералне лијеве странке. Ја их називам љевицом дугиних боја. То је љевица која се не бори за раднике и плате, него за права ЛГБТ популације. Са таквом љевицом, десница постаје јача. И то је проблем, наравно. Треба да имамо више “црвених” љевичарских партија, симбола комунизма, а не геј парада.
ГЛАС: Да ли фашизам може поново оживјети?
ФУЗАРО: Мислим да, ако се фашизам и врати, он неће бити исти као претходни. Нови фашизам говори језик тржишта. То је енглески. Он сажима стари фашизам и каже да треба да радимо оно што од нас тражи тржиште. Да будем прецизнији, капитализам потрошачког друштва је нови фашизам, нови тоталитаризам.
ГЛАС: Да је жив, шта би Карл Маркс рекао о данашњем друштву?
ФУЗАРО: Уф, вјероватно би прислонио пиштољ на чело, јер актуелно друштво је тријумф капитализма. Ми смо сви пролетери, али као у Платоновој пећини, ми смо робови који желе да буду робови. Не желимо да изађемо из пећине. Боримо се за пећину, за капитализам. У томе је проблем. Зашто се људи боре за своје ропство? То је централно питање политичке филозофије данас.
ГЛАС: Противник сте Европске уније, али и заговорник Европе суверених држава. Зашто?
ФУЗАРО: Европска унија је унија владајућих класа насупрот потчињеним. Она је капиталистички тријумф након 1989. године и нова организација капитализма након пада Совјетског Савеза која преобликује и уништава суверенитете држава, јер је он пријетња за нови свјетски поредак.
Држава, према мом мишљењу, треба да буде социјалистичка и демократска, јер глобална економија у том случају не би била само отворени простор за владајуће класе. Дакле, борба против капитализма у Европи је борба против Европске уније. Онај ко воли Европу, мора да буде против Европске уније, јер ова унија је негација идеје Европе, идеје Европе Емануела Канта и Едмунда Хусерла. Европска унија је непријатељ радничке класе.
ГЛАС: Како гледате на улогу САД у свијету? Оно што ми је било посебно интересантно јесте Ваш став да подржавате све земље које им се супротставе.
ФУЗАРО: САД преко поменуте глобализације остварују своје империјалистичке тежње. Глобализација се може назвати тихом американизацијом свијета. Кад глобализација наиђе на отпор, као што је то био случај у Либији, Србији или Ираку, она користи људска права као алиби да спроводе империјалистичке ратове. То се десило у свим овим државама. Наравно, САД су такве ствари могле чинити у Србији или Либији, али не могу у Русији или Кини, јер су ове државе веома јаке. И треба да будемо срећни што те државе постоје. Оне својим суверенитетом, снагом војске и монетарном независношћу могу да се одупру таквим тежњама. И то је веома важно, јер се требамо залагати за мултиполарни свијет са више сила које могу да одоле САД.
Милошевић као Че Гевара
ГЛАС: Својевремено сте отворено критиковали и НАТО агресију на Србију, али и истицали како је Слободан Милошевић био велики патриота.
ФУЗАРО: Србија је 1999. доживјела империјалистички напад од стране САД и њених робова – Европске уније и других. Зашто је то Америка урадила? Из много разлога. Први је то што је Србија била социјалистичка држава, а самим тим није била амерички роб. А онда и због тога што су САД на Косову направиле највећу војну базу која данас постоји на тлу Европе. Дакле, то није била борба за људска права или нешто слично, то је био империјалистички рат и ја сам подржао Слободана Милошевића, као што сада подржавам Путина, Сија, Мадура или Асада. За мене је Милошевић нешто попут Гадафија или Че Геваре.
Вељко Зељковић, Александар Стојановић
Опрема: Стање ствари
