DIE PRESSE: „Упомоћ, Саудијци намеравају да помогну муслиманским мигрантима!“

Чињеница да Саудијска Арабија, једнако као и богати Емирати у Персијском заливу, ни у сну не намерава да подари азил муслиманској браћи и сестрама из Сирије или Ирака, врло је интересантна за Европу.

То је информативно користан, иако у оперативном смислу мало релевантан елемент за решавање актуелне миграционе кризе.

Напротив, у скорој будућности се као много важнији може показати поклон који је 79-годишњи саудијски краљ Салман ибн Абд ел Азиз ел Сауд најавио као свој знак солидарности са избеглицама.

За стотине хиљада муслимана који се ових дана и недеља уливају у Немачку, саудијски монарх би великодушно и на хо-рук хтео да подигне 200 нових џамија између Фленсбурга и Пасауа.

Није искључено да краљ има сличан план и за Аустрију, да и нас интегрише у такву врсту спиритуалног Маршаловог плана на саудијски начин.

То треба разумети тако јасно како је и изворно изречено: Као отворено опасну претњу.

Јер, где год је Саудијска Арабија ван својих граница финансирала подизање џамија, од Балија до Босне, свуда се у наставку развијала посебно радикална врста ислама, коју су ширили изразито радикални проповедници.

У Сарајеву је, на пример, 2000. године парама из Ријада подигнута највећа џамија у јужној Европи.

Од момента изградње, она континуирано делује као тврђава босанске вахабитске сцене и најважнији центар регрутације Исламске државе на Балкану.

У селу Горња Маоча, још једној вахабитској тврђави у Босни, животни услови већ сада имају више сличности са онима на територији под контролом Исламске државе него онима у Европи. Жене су тамо створења нижег реда – а то је Босна, Европа.

Да тих нових 200 џамија у срцу Европе не могу бити од велике помоћи да се новим Европљанима које смо добили са Блиског истока брзо пренесу западне вредности, разуме се само по себи.

Тешко да ће их оне учинити сензибилнима за друштвене детаље као што су једнаки положај жене и мушкарца, поштовање либералног принципа сексуалне оријентације, или одвајање религије и државе.

Уместо тога, оне ће се, по убрзаном поступку, развити у магнете за хиљаде младих мушкараца које сада поздрављамо срдачним натписима „Refugees welcome“.

Колико миграната зна да чита и пише?

Пођимо од претпоставке да разумеју гест добродошлице. Но, свеједно остаје питање колико њих то уопште може да прочита.

Према неформалним проценама хуманитарних организација, придошлице су у великом броју аналфабети – чак до 50 одсто младих Авганистанаца у Аустрији, до 20 процената оних који тврде да су из Сирије.

Није на одмет напоменути да је у Сирији пре рата функционисао добро организовани школски систем, па је због тога тамо релативно мало аналфабета и више образованих у односу на друге земље порекла.

Ко не зна да чита и пише има тачно нула шанси да овде дође до неког посла.

Због тога се може очекивати да ће добар број младих мушкараца, оних који су тренутно тако „welcome“, у неколико следећих година доћи у фазу горког разочарања.

То је онда егзистенцијални моменат за 200 саудијских џамија! Тог тренутка оне би се с персоналом и идеологијом нашле при руци тим љутитим младим људима, да их приведу правој вери, да им помогну да артикулишу своје незадовољство. Најкасније тада, имамо заиста велики проблем. И не, не мора се бити параноичан.

Политичар Слободарске партије Аустрије или члан Пегиде приметио би какве смернице развоја се тренутно постављају.

Може нам се догодити управо оно што је јеврејски мађарски писац и нобеловац Имре Кертеш недавно написао:

„Због свог либерализма, који се показао као инфантилан и аутодеструктиван, Европа би ускоро могла пропасти. Својевремено је Европа произвела Хитлера, и одонда се чини као да је од срамоте изгубила главу за све рационалне аргументе. Широм смо отворили врата исламу… То се увек завршава на исти начин: Једна цивилизација постиже стадијум презрелости, где не само да више не може да брани, већ из неког наизглед несхватљивог разлога још одгаја и храни властитог непријатеља који ће јој задати одлучујући ударац“. (Имре Кертеш, „Последња мисао“).

Немачка и Аустрија управо покушавају да докажу да то није тако.

Канцеларка полетно тврди: „Ма, ми то можемо!“.

„Помоћ“ из Саудијске Арабије неће притом бити од велике помоћи.

 

Превела Весна Кнежевић, дописник РТС-а из Беча

Тагови: Ирак, Муслимани, Саудиска Арабија