ДЕСАНТ НА ВОЈСКУ НЕЋЕ ПРОЋИ: Зукорлић тражи забрану војних вежби на Пештеру
Фото: Политика, Димитрије Остојић / МЦ Одбран
После саопштења сјеничког одбора Бошњачке демократске заједнице Санџака (БДЗС), у коме је војна вежба на полигону „Пештер” оцењена као „демонстрација силе и застрашивање локалног бошњачког становништва”, овај огранак странке Муамера Зукорлића најављује даље акције. Скупштини општине предложиће да изгласа одлуку о забрани војних вежби на подручју Сјенице, на којој се и налази поменути полигон.
БДЗС у локалној скупштини има седам одборника и у опозицији је, заједно са Љајићевом СДП (осам одборника) и странкама око СНС-а (4 одборника). Власт у Сјеници су формирале СДА (15 одборника) и СПС (5 одборника).
Председник општине Хазбо Мујовић (СДА) и његов заменик Микаило Каличанин (СПС) јединствени су у оцени да иницијатива БДЗС-а нема никакве изгледе у скупштини Сјенице
– Никаквог основа немају примедбе БДЗС-а на рачун Војске. Оне су одраз мржње и према ВС и према Србији, али и према локалној власти у Сјеници у којој они нису – каже Каличанин. Како истиче, пре вежбе на Пештери, која је део велике командно тактичке вежбе „Морава 2016”, разговарано је са представницима мештана околних села, све им је објашњено и није било никаквог негодовања нити подозрења према Војсци. Самој вежби присуствовали су сви челни људи општина Тутин, Сјеница и Нови Пазар и рашког региона, као и председник Томислав Николић и комплетан врх Војске Србије.
Према Мујовићевим речима, циљ БДЗС-а је да покаже како може, кад му се прохте, да дестабилизује ово подручје, али у томе неће успети.
– Народ поштује и Војску и остале државне институције. Ми смо део Републике Србије и тако се и понашамо. Војска није непријатељ Бошњака, уосталом, у њеним редовима је велики број припадника нашег народа. На Пештери су се деценијама изводили војни маневри, па нема разлога да тако не буде и сада – закључује Мујовић и одборницима БДЗС-а који ће предложити „отказивање гостопримства” Војсци на подручју Сјенице поручује: „Зукорлић им је сада народни посланик, па нека у Скупштини Србије предложи тако нешто, да видимо како ће проћи”.
Иначе, лидер БДЗС-а, посланик Муамер Зукорлић, најављује и улазак у скупштинску већину и Владу Србије, што је прилично неспојиво са „антивојним” саопштењем сјеничког одбора странке. Међутим, портпарол БДЗС-а Един Ђерлек сматра да наводи у саопштењу нису у нескладу са „политиком помирења” за коју каже да ова партија заговара.
– Управо је ради квалитетног помирења потребно да се избегне и отклони оно што нарушава поверење између грађана и власти. Наш одбор у Сјеници је реаговао видевши расположење грађана на том простору, које је војна вежба очигледно узнемирила – каже Ђерлек и додаје да то не значи да је БДЗС против Војске и војних вежби, него само против начина на који се изводи.
Члан повереништва БДЗС-а у Сјеници Фадил Никшић додаје да је велики број житеља села близу којих се изводила вежба, звао и долазио у ову странку питајући шта се догађа.
– Авиони у бришућем лету, тенкови са цевима окренутим према селима , пуцњава, све је то људе уплашило – наводи Никшић.
Како је „Политици” у Министарству одбране речено, током вежбе на полигону „Пештер” није испаљен ниједан метак, већ су само коришћени пиротехнички ефекти попут димних бомби, топовских удара и светлеће сигнализације.
Још једна реченица из саопштења сјеничког БДЗС-а привлачи пажњу: реч је о позивању на међународно право, које, наводно, „забрањује извођење војних маневара на територији на којој живе припадници малобројнијег народа”.
– То је сигурно, али не могу да кажем о ком се то документу или конвенцији ради, нисам у канцеларији него на терену – одговорио је Фадил Никшић на наше питање о пореклу одредбе „међународног права” на коју се БДЗС у саопштењу позвао.
У Министарству одбране подсећају да Војска Србије две од три своје мисије има право и обавезу да спроводи на читавом подручју земље (трећа је учешће у међународним мировним операцијама). Прва мисија је одбрана комплетне територије, а друга помоћ цивилном становништву, нарочито у случају елементарних непогода и природних катастрофа. Народ у рашкој области у то је могао да се осведочи и када је војска градила путеве у том крају и када је помагала током снежних мећава и летњих суша, наводе у Министарству одбране.
