Наиме, након писама припадника активног и резервног састава војске и стотинак некадашњих полицијских званичника и официра послало је писмо председнику Француске Емануелу Макрону, Влади и посланицима у коме се наводе учестали напади на чуваре реда, непоштовање републиканских вредности у „изгубљеним деловима“ земље и упозорава на то да би радикалне идеологије и религијски екстремизам могле да изазову грађански рат.

Према оцени Зечевића, иза ових писама стоји велика емоција према стању у земљи и забринутост припадника војске и полиције да ли Француска, оваква каква је, може да опстане или прети опасност да се ситуација претвори у неку врсту сукоба и верског рата између муслимана и хришћана.

Француска клизи у опасан верски рат

„Делови Француске су практично под неком врстом окупације и власт тамо нема потпуну контролу. То су делови градова са претежно муслиманском популацијом који су под контролом криминалних група које се баве трговином дрогом, али су у духовном смислу под контролом исламских вођа. Ситуација је тамо врло проблематична у смислу да ти делови више и не личе на Француску, а људи који нису из тог миљеа или тог верског опредељења тамо не могу нормално да живе, а ни полиција тамо не може улази, па чак ни хитна помоћ или ватрогасци. Зато полицајци траже да се председник и влада ангажују да се поново успостави контрола над тим предграђима“, каже Зечевић.

Поделе у француском друштву се, додаје, дубоко осећају и ако се ствари наставе у овом правцу не сме се искључити могућност да би могло доћи до одређених немира и сукоба.

„Политичари су направили низ грешака од краја 70-их година на овамо, па се полиција и војска прибојавају да је ово последњи тренутак да се нешто учини и да се предузму радикалније мере да се сузбију криминал и исламизам, јер би касније то могло да ескалира у нешто много страшније“, примећује Зечевић.

Урушавање институција ауторитета

И Душан Гујаничић из Института за политичке студије за Спутњик каже да свакоме ко познаје ситуацију у Француској упозорења припадника војске и полиције нису изненађење.

„Ово је једно добронамерно упозорење оних који виде одређене негативне процесе у француском друштву. То се превасходно односи на чињеницу да на одређеним деловима француске територије,
поготово у појединим предграђима великих градова попут Париза, Марсеја и Лиона влада проблематична безбедносна ситуација услед промене демографске слике и недостатка државних снага реда у тим зонама. То је процес који се током времена погоршао, а његове жртве су, на првом месту, полицијске снаге које у тим зонама наилазе на непријатељски отпор појединаца или криминалних група које се најчешће баве ситним криминалом, али ако се удруже могу да представљају озбиљан деструктивни потенцијал“, објашњава Гујаничић.

Полиција, како додаје, за обрачун са овим криминалним групама често нема адекватну подршку највиших државних органа, или је она само декларативна.

„До овога је дошло јер се већ деценијама у Француској урушавају институције ауторитета у оном најширем смислу, почев од оца породице, преко учитеља у школи, до полицајца и политичара од којих би природно требало да потиче ауторитет у једном друштву. Фактора утицаја на садашње стање је много, а проблем је делимично био и у образовном систему, у духу времена, у последицама оне шездесетосмашке побуне која је промовисала слободу на све стране без одговорности, али и у демографским променама у француском друштву и недовољној заинтересованости политичара. У питању је дакле један шири друштвени процес и ако се његова тенденција не заустави он током времена може да ескалира“, оцењује Гујаничић.

Војска и полиција последња брана

Наш саговорник додаје да је сада тешко те класичне вредности поново рехабилитовати, па се делови војске и полиције, који су врло свесни тешке ситуације на терену, постављају као последња, природна брана у одбрани државе и поретка.

Поводом захтева полиције да им се одобре потребна финансијска средства, Гујаничић каже да је издвајање већих буџетских средстава проблем који би влада најлакше решила, али да то није довољно и да је заправо потребно да се промени нека врста неформалног друштвеног обрасца.

„Део проблема лежи и у француском правосудном систему јер се више пута дешавало да полиција одради свој део посла и да криминалци заврше на суду, али да их онда судови веома благо казне или их брзо пусте на слободу. Потребна је промена друштвене климе и да, како то Французи кажу „страх промени табор“, односно да они који су деликвенти и криминалци осећају страх од државе и поретка, а не обрнуто.
Међутим, до наредних председничких избора је остало мање од годину дана па не верујем да би Макрон и влада нешто радикално могли да ураде у том периоду осим доношења неких закона и мало јачег медијског наступа у смислу најаве неких радикалнијих мера“, категоричан је Гујаничић.

Слободан Зечевић каже да иако су председник Макрон и политичари свесни ситуације на терену, проблем је идеолошке природе.

„Да би предузели одређене радикалније мере против исламизма они би морали да изађу из одређеног, већ постављеног оквира и система правне праксе и система поштовања људских права. Велико је питање да ли је Макрон на тако нешто спреман, или иде оном помирљивом логиком и каже: „Добро, чињеница да у овом тренутку имамо толико и толико муслимана на националној територији, мораћемо да научимо да живимо са њима“. Међутим, за многе делове француске популације такав живот није живот и те две цивилизације и културе једноставно не могу заједно да живе. То је слична ситуација какву смо имали на Косову, где Срби и Албанци никако нису могли да живе заједно“, указује Зечевић.

Писмо некадашњих полицијских званичника и официра француским властима објављено је као петиција која је до недеље имала близу 40.000 потписа.

Погледајте и зашто су високи војни званичници у пензији из Сједињених Америчких Држава и Француске јавно иступили против цивилних власти у тим земљама, о чему говоре гости емисије „Нови Спутњик поредак“.