Дефиниција Лорда Исмеја: Чему (данас) служи НАТО?

Потписивањем Северноатлантског споразума у Вашингтону 4. априла 1949. године настала је војна алијанса која је на овим просторима веома позната, пре свега по агресији над бившом Југославијом. Последње две године „прославила“ се у свету као кључни фактор у распиривању руско-украјинског сукоба.

Поменуте интервенције у највећој мери су разбиле илузију да је Алијанса искључиво дефанзивног карактера, а права суштина постојања традиционално се сажима речима приписаним првом генералном секретару НАТО-а лорду Хејстингсу Лајонелу Исмеју, према којем је сврха Алијансе (парафразирамо) да одржи Совјетски Савез ван, Америку унутар Европе, а Немачку на дну.

Саговорници РТ Балкан сагласни су да чувени цитат лорда Исмеја одражава сврху НАТО-а и данас, као и то да се Алијанса више никако не може сматрати дефанзивном.

„Ако то нисмо могли да разазнамо пре 20 година у времену тих великих турбуленција у Европи, јасно видимо данас кад је украјинска криза ескалирала“, каже за РТ Балкан Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду.

Наш саговорник истиче да су тврдње о дефанзивној природи НАТО-а пука реторика, која се делимично може објаснити „великом дефанзивом“ у којој су се нашле САД усред јачања левице у свету током раних дана Алијансе.

Пророковић подсећа да је НАТО јасно хијерархијски устројен, односно да су на врху САД, затим Велика Британија, док се испод налазе све остале чланице.

„Ако то гледамо кроз призму америчке и британске спољне политике, та политика је увек била заправо агресивна“, додаје Пророковић.

Политиколог Александар Павић, са друге стране, напомиње да је НАТО требало да престане да постоји након распуштања Варшавског пакта 1991. године, а можда и након пада Берлинског зида 1989.

„НАТО је основан, наводно, због претње од Совјетског Савеза, односно комунистичког блока. Кад се распао комунистички блок, није више било разлога да НАТО постоји. Међутим, НАТО је нашао разлог, и претворио се из онога што се називало дефанзивном алијансом у један офанзивни савез који је постао главно империјално средство ширења глобализма ка истоку“, изјавио је Павић за РТ Балкан.

Може ли НАТО престати да буде релевантан (и како)?

У последње време било је доста речи о будућности Алијансе, поготово имајући у виду НАТО-скептичне изјаве бившег председника САД и републиканског кандидата на предстојећим америчким изборима Доналда Трампа, попут оне да Америка неће стати у одбрану оних чланица које не измирују своје обавезе, тачније које не трше довољно новца на оружане снаге.

Павић истиче да је очигледно да у блоку постоји страх од Трамповог поновног доласка на власт, те да је, због вести да је „црвени бунтовник“ чак размишљао о повлачењу САД из блока, Конгрес донео закон којим се председник спречава да донесе такву одлуку без одобрења самог Конгреса.

Пророковић напомиње да је иза Трампа стао цео изолационистички покрет САД који последњих деценија јача због „низа спољнополитичких неуспеха, од Авганистана до Украјине“.

„Постоје два начина да Америка осигура своје интересе као велика сила. Први је преко система међународних организација, једном агресивном спољном и безбедносном политиком, што се ради од Другог светског рата. Други начин је договором са осталим великим силама, где ће једни другима узајамно гарантовати безбедност, а да изолационисти преферирају овај други приступ“, наводи Пророковић.

НАТО више не би постојао, како каже, уколико у САД преовлада изолационистичка струја. Ипак, Трампова победа је далеко од извесне, а такав радикалан преокрет, сматра Пророковић, не може се десити током једног председничког мандата, већ је то процес који би трајао „деценијама“.

Александар Павић наводи да пораз Украјине од стране Русије и последични губитак кредибилитета НАТО-а представља другу велику претњу по Алијансу.

„НАТО се свакако плаши губитка релевантности, и зато сви званичници понављају, од како је почео рат у Украјини, да не сме бити дозвољено да Русија победи, ни по коју цену“, напомиње Павић.

Међутим, наш саговорник сматра да би и у случају украјинског пораза НАТО нашао начин да остане релевантан, односно да би „био искоришћен као средство ремилитаризације Европе због неке нове руске опасности“.

Како каже Павић, потреба за постојањем НАТО-а потиче из тога што је глобалистичком капиталу неопходан долар, „а долар без америчке војске никада не би могао да одржава статус светске валуте“.

„Докле год су на власти глобалисти у чијим је рукама концентрисан практично сав капитал на Западу, њима ће требати НАТО као инструмент. Они ће наћи сврху за НАТО, зато што без тога они сами падају с власти, а очигледно су спремни да изазову светски рат само да не би изгубили моћ и новац“, закључује Павић.