На то је Спутњику указао консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија на вест да је кинеска компанија „Чајна нешенел офшор оил корпорејшен“ француској „Тотал енерџи“ пошиљку ЛНГ гаса платила у кинеским јуанима. То су медији већ окарактерисали као историјску трансакцију, прву такву у гасном бизнису.
Наш саговорник, међутим, указује да је то можда у ситуацији у којој се свет налази тако одјекнуло, али напомиње да су и пре украјинске и пандемијске кризе немачке фирме куповале руски гас и да је то плаћање у рубљама функционисало на две берзе за гас – у Москви и у Санкт Петербургу. То, каже, није био императив, али су могућност не и користили, јер су рубљама које би зарадили тргујући на руском тржишту користили за куповину гаса.
У међувремену, долар који је некада чинио и 70 одсто девизних резерви сада је пао на 59 процената.
„Тај процес тече, он се не може зауставити ни на који начин јер треба подсетити да је један од главних циљева асоцијације БРИКС када су га на почетку чиниле четири земље – Бразил, Русија, Индија и Кина (БРИК), био дедоларизација. И на свакој годишњој конференцији од тада они су инсистирали да се прошири тај процес. Они имају доста алата којим то раде и не треба се чудити да сада улазе и у земље које нису у том блоку, као што је Француска“, истиче Бушатлија.
Он при том указује на то да у турбулентној ситуацији у којој се налази свет и глобална привреда не треба очекивати да компаније које најпре гледају свој интерес, слепо прате оно што њихове државе .
„Случај француске компаније је значајан једино зато што указује да је процес дедоларизације кренуо чак и у Европи. Ако имамо неки интерес морамо се прилагодити захтевима произвођача и великог купца који је Кина.
По оцени нашег саговорника, сасвим је било нормално да Кинези инсистирају на плаћању у њиховој валути, јер она је једна од валута из корпе резервних валута и има исти третман као долар, швајцарски франак, евро и јен. То је међународно платежно средство где нико не може да каже – нећу да плаћам твојим парама јер то не задовољава норме. Потпуно задовољава норме зато што се у билатералном уговору без икаквих проблема са било којом земљом може се успоставити паритет новца, објашњава Бушатлија.
Он додаје да таква трансакција није важна само за Кину, него и за Француску.
„Када прихватите да нешто продате за јуан, што у Саудијској Арабији већ функционише, ви продате нафту или гас Кинезима, узмете јуане и сигурно нећете отићи у Америку да их промените у доларе да бисте купили нешто на тржишту. Са тим јуанима ћете отићи у Кину и купити тамошњи производ сваке врсте који вам треба. Тако су и Французи мотивисани“, сликовито објашњава наш саговорник.
Он не сумња да ћемо све чешће бити сведоци оваквих вести. А на питање зашто је баш француска компанија на неки начин пробила европски лед, каже да се Француска, колико год њен председник Макрон био послушан америчкој политици, на неки начин одупире и показује реални поглед на свет, за разлику од Немаца који су, како каже, потонули у америчку бару.
Подсећа, такође, да је управо Макрон на оне прве Трампове санкције, односно таксе уведене на увезену кинеску робу реаговао тако што је одвео 50 највећих француских фирми у Кину показавши да неће следити Америку у томе.
„Онај ко гледа своје интересе не може да испусти из својих руку највеће тржиште на свету, а то је Кина. Европа то олако схвата, али неколицина од пет –шест земаља је у ситауацији да каже – нећу баш на све да пристанем“, јасан је Бушатлија.
Подсећајући да читава свита ЕУ лидера у најскорије време иде пут Пекинга, он истиче да је сасвим јасно да тамо иду да се на неки начин дистанцирају од америчких најава да ће појачати санкције према Кини, јер би од тога имали велику штету.
Притом он објашњава и зашто шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен у Кину иде баш са Макроном, а не неким другим.
Иде, како каже, да га притиска да не искочи из оквира ранијих договора о Кини о контроли кинеске размене и њених инвестиција у ЕУ, да не попушта и не прави неке своје аранжмане.
Бушатлија стога не сумња да ће пример француске компаније и одустајање од долара у трансакцијама бити сигнал и за друге европске земље да не заобилазе прихватање кинеског јуана као платежног средства. Он очекује да то најпре учине Италијани јер нема луке у тој земљи у којој нису присутни Кинези.
Највећа претоварна лука је кинеска на Сицилији на којој се радови приводе крају.
На питање како би на то САД могле да узврате, наш саговорник је уврен да то све мање могу.
То како Америка приступа међународној сарадњи, по његовој оцени, само убрзава њено пропадање. Она свакако неће за сто година нестати, биће велика економија и у будућности, али никада више неће бити прва и највећа, уверен је он.
Чињеницу да је БДП Кине номинално мањи од америчког, али да је у Кини купован моћ чак 25 одсто већа него у Америци, што је најважнији параметар по коме је Кина већ најјача привреда света, већ разуме добар део планете.
Зато ће, како каже, дедоларизација само да се убрзава, колико год је то процес за који ће требати још прилично времена.
