
© AP Photo / Evan Vucci
Живимо у периоду кад се на наше очи један политички поредак срозава и руши, a по природи ствари настаје вакуум моћи у којем долази до његове трансформација, на несрећу уз насиље и ратове. Надам се да ће Србију то успети да заобиђе, не морамо баш у свакој каши да будемо мирођија, али није немогуће да те промене у региону буду турбулентније.
Овако професор Правног Факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић коментарше недавне догађаје у на Светском форуму у Давосу. Амерички председник Доналд Трамп објавио је победоносно да је окупио око педесет земаља за свој нови пројекат назван Савет мира. У емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ Ристивојевић је рекао да му не делује да ће Трампов подухват успети.
„Руски председник Владимир Путин рекао је да ће дати милијарду из оне суме новца која им је конфискована, а то је терање шеге са Американцима. Он се спрда с њима, а да ли ће они то схватити или не, остаје да се види. Због народа бих волео да што пре престане сукоб па макар то било и том Трамповом иницијативом. Међутим, његове мировне иницијативе баш и не успевају. Наводно је помирио Тајланд и Камбоџу, а ето тамо је опет рат. Поменуо је да је зауставио сукоб Србије и косметских Албанаца али нисам сигуран да видим олакшавање тензија које влада између самозваних власти на Косову и Метохији и нашег напаћеног народа који доле живи. Видим замрзнут конфликт до неке будуће прилике у којој ћемо добити могућност да то решимо на неки други начин“, изјавио је наш саговорник.
Најпаметније је, каже Ристивојевић, тај замрзнути конфликт оставити неким будућим генерацијама које ће имати више воље, снаге, мудурост и умећа од нас да га реше. Косметски Албанци, додаје он, везали су своју судбину безрезервно за Запад тако да ће је и делити. Коцкали су се толико на ту америчку војску на КиМ, а Трамп ће је можда у наредних пар година повући, као и из доброг дела европских држава. Амерички председник је, према мишљењу нашег саговорника, решио да из темеља промени односе у западној цивилизацији.
Непажљивим посмотрачама, оцењује Ристивојевић, Давос је можда био изненађење, али није ако знате да геополитички процеси трају дуже времена, не дешавају се преко ноћи.
„Када je Трамп одржао бомбастичан говор у Давосу, он je мање – више само потврдио оно што се дугорочним праћењем геополитичких процеса у једном дужем временском периоду дало видети. И друго, на основу онога што је написао историчар Фернан Бродел – време не тече истом брзином за све. Једном брзином оно тече за људе, а другом за друштвена бића, империје, цивилизације држава, за друштвене феномене. Посматрањем таквих токова можемо да видимо да се западна цивилизација налази у последњој фази свог битисања као водеће цивилизација на планети, док ће далекоисточна цивилизација, Кина, вероватно као држава, преузети палицу за отприлике 25 година, у зависности којом се брзином токови буду кретали“, рекао је он.
Наш саговорник подсећа на речи професора Емануела Тода у књизи “Опадање Запада” коју је написао 2022. године, а у којој објашњава да су економски проблеми САД у оквиру западне цивилизације већи од оних којих има у односима са Кином и закључује да је Америци боље да уведе царине западној Европи него Кини.
„Његова процена је била да ће се САД као старији брат, захваљујући односима у сфери безбедности, без обзира ко је председник, понашати тако да потчини Западну Европу, да је посматра као свог пијуна и да ће међусобно да сукобљава њене чланице. Ми то сада гледамо, без обзира на дешавања у Давосу. Погрешно је ако неко мисли да ће Трамп нешто решити новцем који сакупља у Савету мира. Тај новац који он обећава Палестинцима има Саудијска Арбија већ 50 година, 50 пута више, да је до новца било, они би то новцем решили“, oценио је Ристивојевић.
На питање који је онда циљ америчког председника и да ли се оснивањем Савета мира дистанцира од Уједињених нација, наш саговорник каже да су Уједињене нације банкротирале као Лига народа између Првог и Другог светског рата. Ми имамо, додаје он, срећу или несрећу, да живимо у последњој фази животног тока једне империје будући да долази до огромог вакуума моћи. Долази до политичке нестабилности која мора да се одрази у ратовима.
„На несрећу по наше животе али je, с друге стране, срећа да имамо прилику да видимо период када долази до превирања и успостављања новог поретка на новом нивоу равнотеже. Надам се само да ће овај пут та промена некако да нас омане, јер смо раније увек били усред њих“, рекао је он.
Професор Ристивојевић наглашава да америчког председника треба схватити озбиљно али не буквално, јер је то најбољи начин да га разумемо. Он је, подсећа наш саговорник, причао још у првом мандату 2019. о Гренланду и Венецуели али га нису сватили озбиљно.
„Увео је Кини санкције 2017, а сада их је само проширио. Зашто? 2016. је последња година када је Америка парирала Кини у апсолутном износу БДП, од онда је коригован за индекс потрошачких цена и Кина је постала јача. То је значило да процес глобализације није више радио у америчком интересу, већ онога ко је у првом реду појединачно најјачи. Пошто је то Америка била 75 година, њима је одговарао процес глобализације, сада када је то Кина њима не одговара и они су кренули у процес деглобализације. Повлаче се са глобалних терена за игру на којима више не могу и немају интерес да играју, али се повлаче на оне где још увијек имају моћ“, изјавио је наш саговорник.
Он ту моћ види у њиховим савезницима, будућим сателитима. Европа је претходних 80 година улагала у своје благостање, а мислили су да ће Америка да их брани. Сад кад су дошли у ситуацију да им САД испоручују рачун за одбрану, они су шокирани, оценио је Ристивојевић.