Шведска ће ући у НАТО без референдума, као и Црна Гора, готово да не постоје гласови против приступања алијанси, док је потенцијална руска инвазија на ту скандинавску земљу, што један од кључних аргумената за улазак у НАТО, вероватна колико и инвазија Бразила на Мадагаскар, каже Давор Џалто.
Аргументи против уласка у НАТО могу се чути у Шведској, али су у великој мањини. Покушавао сам да проширим поље дискусије да би се отворили простори за слободан разговор и слободно мишљење које неће следити већ унапред задату агенду нити ће ићи ка томе да понуди једно једино „исправно решење“, каже за „Спутњик интервју“ др Давор Џалто, професор религије и демократије на Универзитету у Стокхолму.
„То би требало да омогући да људи који се противе уласку у НАТО изразе своје мишљење не би ли се дошло до неког решења које би имало демократски легитимитет, што је неопходно да бисмо имали колико-толико демократски легитимну одлуку, али, нажалост, то није случај. Сведоци смо да су параметри како ‘исправно мислити’ о овом питању унапред задати и да су мејнстрим медији следили линију која је врло догматски постављена и да су многи гласови који су стизали из владиних структура ишли ка томе да упозоре да различита мишљења нису добродошла“, додаје Џалто.
Реално је да Русија изврши инвазију на Шведску, као и Бразил на Мадагаскар
Сматра да ће Шведска, попут Црне Горе, ући у НАТО без референдума, са „упитним легитимитетом“. У Шведској, која је захваљујући неутралности постала једна од најразвијенијих земаља Европе, власт је преко ноћи променила став, између осталог и захваљујући веома израженој русофобији „која није од јуче“.
Према његовим речима, „инвазија Русије на Украјину“ као да је потврдила те страхове и онда су јавно мњење, поједини интелектуалци, власт и пропагандни систем кренули у кампању која каже да због рата у Украјини постоји опасност да се нешто слично догоди и скандинавским земљама.
„Нико није успео дати један разуман разлог, доказ, показатељ да је Русија имала намеру да изврши инвазију на Финску или Шведску. То је једна фикција, осим уколико не узмемо у обзир да је у овом свету све могуће. Могуће је, теоријски, да Кина изврши инвазију на Португал, или Бразил на Мадагаскар. Остаје питање да ли је то разумна претпоставка и да ли се Шведска или Финска безбедност повећава тиме што ће се прикључити НАТО-у. Напротив, мислим да се угрожава, на крају крајева, и демократија у Шведској и Финској, али није постојала спремност да се о том питању дискутује на отворен, озбиљан и одговоран начин. Једноставно, догматски је успостављен шаблон, донете су неке одлуке и остало је само да се оне имплементирају“.
Може ли Србија остати неутрална?
Сматра да је опасан и погрешан шведски пут у НАТО и да би много паметније било промовисати идеју неутралности, „не само за скандинавске земље него и за остатак Европе“. Верује да је Србија као војно неутрална земља изложена великим притисцима да уђе у НАТО.
„Великим делом ова ситуација се користи, ја мислим и због погрешних корака које предузима руска влада, како би се поједине земље које су до сада биле неутралне гурале у западни савез. То је јако лош и опасан пут. Мислим да ће се притисци наставити и да ће свака страна у тренутној ситуацији трудити да профитира што више може. Питање је колико мале земље могу томе да се одупру, сведоци смо да ни скандинавске земље у томе нису успеле. Претпостављам да је Србија у много тежој позицији кад је реч о тим притисцима, што не значи да се неће одупрети“.
Србија – тренутно најслободнија земља Европе
Медијско једноумље на Западу је веома стара ствар за друштава „у одређеној мери демократска“ у којима је јако важно да конструишете и контролишете шта људи мисле и да мејнстрим медији нуде одређену врсту слике реалности да би се према њој определио најшири слој грађанства. Данас долази до све веће радикализације и сужавања простора слободе и парадоксално, либерализам је дошао до тога да буде један од највећих непријатеља слободе.
Пошто су у целој Европи забрањени Спутњик и РТ, а у Србији на појединим станица можемо слушати и Спутњик и „Слободну Европу“ (медиј под контролом америчке владе) могло би се рећи да је Србија најслободнија земља на континенту, јер је плуралност мишљења и погледа много је већа него што је случај у највећем броју других европских земаља.
„Сама чињеница да се на Спутњику може појавити неко ко је критичан према руској интервенцији у Украјини говори о томе. То не значи да се не могу дискутовати неке друге инвазије и нелегалне акције и све оно што им је претходило. Чини ми се да је у Србији други проблем што су у мејнстрим медијима све позиције за критику дозвољене док се не доводи у питање онај ко је на врху пирамиде моћи и власти. То се, наравно може чути у неким другим медијима који немају толику видљивост. У том смислу присуствујемо прилично необичној ситуацији, која није нелогична, да Србија заиста јесте тренутно земља у којој је најлакше слободно мислити“.
Кенселовање Достојевског – лудило ком се мора стати на пут
Кенселовање Достојевског на Западу оцењује као „лудила и бизарности које су несхватљиве“.
„Не могу да верујем да било ко, ко зна било шта, може да помисли да избацује некакве класике, уметнике или научнике који припадају некој култури и народу зато што се ви не слажете с политиком или интервенцијама те владе. То је потпуно бесмислено. Да ли то значи да би због свих криминалних интервенција западних сила протеклих деценија да нико живи не чита ништа што је написано на енглеском говорном подручју?“
Одбацивање било које културе је само показатељ дубоке антиинтелектуалне, антидемократске и прототалитарне свести и том лудилу се мора стати на пут, закључио је Џалто.