Давно пре Мадура: Како је Америка отела председника Панаме

© Фото : Unsplash/Sol Cerrud

Сједињене Америчке Државе нису први пут у историји ухапсиле лидера друге државе и одвеле га на своју територију ради суђења. Судбина председника Венецуеле Николаса Мадура подсећа на случај Мануела Норијеге, који је формално обављао функцију врховног команданта оружаних снага Панаме, али је у стварности управљао читавом државом.

Норијега се 3. јануара 1990. године предао америчкој војсци, чиме је окончана војна операција САД у Панами, започета 20. децембра 1989. године . Ипак, између ова два случаја постоји важна разлика: док је Мадуро ухапшен готово одмах, Норијега је успео да се сакрије. Америчким снагама било је потребно неколико дана да га приморају да напусти склониште — између осталог и непрекидним пуштањем гласне хеви-метал музике око  зграде у којој се крио.

Занимљиво је да је за Сједињене Државе Мануел Норијега дуго важио за „свог човека“. Како је својевремено писао Њујоркер, панамска трговачка флота, банкарски систем и блиска сарадња са Вашингтоном учинили су Панаму идеалним транзитним чвориштем — како за шверц оружја за никарагванске „контрасе“, тако и за обавештајне операције ЦИА и сложене мреже тајних финансијских токова.

Ипак, Норијега није сарађивао искључиво са Американцима. Он је прагматично градио односе са свима који су му могли донети корист, вешто балансирајући између интереса великих сила и сопствене власти. Тако је, према доступним подацима, помагао ЦИА у шпијунирању Кубе , док је истовремено обавештајној служби Фидела Кастра продавао хиљаде панамских пасоша по цени од 5.000 долара по комаду .

Касније је Норијега тврдио да су његово приближавање Куби, као и допуштање наркокартелима да перу новац кроз панамске банке, били део задатака које је добијао од ЦИА — наводно с циљем да се олакша надзор над криминалним активностима.