ДАНИЈЕЛ ГАНСЕР: „НАТО никог не брани, већ само напада“

Чувени стручњак за глобалну безбедност Данијел Гансер анализирао је у својој књизи „Илегални ратови. Како НАТО саботира УН – од Кубе до Сирије“ све ратове у којима је учествовао НАТО од самог формирања па до данас.

У интервјуу за Спутњик Гансер говори о бомбардовању Југославије, Блеровим злочинима и рушењу Асада.

Какве планове има НАТО Ваша књига се зове „Илегални ратови“. Да ли то значи да постоје и легални ратови?

Постоје, али њих је веома мало. У статуту УН, најважнијем документу за међународно право, пише да уколико је земља нападнута она има право да се брани. Још један легитиман начин је сагласност СБ УН. Сви остали ратови су нелегитимни.

Каква је вероватноћа да СБ УН постигне консензус и да зелено светло за ратна дејства?

Тренутно је веома мала. Последњи пут СБ је био сложан 1990. године, када је Хусеин напао Кувајт, што је био типичан пример илегалног рата. Потом, 2011. године све сталне чланице СБ УН су пристале на успостављање зоне забране летова у Либији. Руси и Кинези су дали сагласност јер су сматрали да ће то зауставити крвопролиће, али земље НАТО-а су искористиле мандат УН како би смениле режим. Алијанса не само да је успоставила зону забране летова, већ је и почела да бомбардује Либију. То је нелегитимно јер то није оно што је договорено на нивоу СБ УН. Зато се Кина и Русија осећају превареним и управо зато нема напретка по другом питању, Сирији. Међусобно поверење Москве и Вашингтона је веома озбиљно нарушено.

Како тумачите оно што се догађа у Сирији?

Мислим да историчари тај рат виде другачије него они који добијају информације само из медија. Кад читам новине или гледам телевизију у Швајцарској, имам утисак да се ради о обичном грађанском рату. Зли председник Асад уништава сопствени народ и међународна заједница мора да уђе у Сирију и да га сруши. Одлучно сам против таквог начина приказивања ствари, јер је то погрешна интерпретација. Не ради се о грађанском рату, већ о међународном конфликту. Очигледно је да постоје земље које желе да сруше Асада, а то су Катар, Саудијска Арабија, земље НАТО-а попут Турске, САД, Француске, Немачке, Велике Британије, док Русија и Иран желе да Асад остане на власти.

Може се рећи да у Вашој књизи НАТО није „позитивац“. Какву улогу је играо НАТО у свим тим конфликтима?

Критикујем НАТО јер та организација себе назива одбрамбеним савезом, што није тачно са научне тачке гледишта. Одбрамбени савез не може да напада друге земље. Када је 1949. године формиран НАТО, оснивачи су тврдили да они никада неће нападати, већ ће се само бранити уколико Руси и њихов Варшавски пакт буду напали Европу. Постојао је страх од нуклеарног или трећег светског рата, али до тога, на сву срећу, није дошло. Када се распао СССР, постојала је вероватноћа да ће и НАТО бити распуштен. Присталице мира су се надале да ће у свету бити мање конфронтација и мање наоружања, али се то није десило. Чак напротив, 1999. године НАТО је почео да бомбардује Југославију, о којој такође пишем у својој књизи. Тада је НАТО постао офанзиван савез, што је илегално, јер није у складу са Статутом УН.

Да ли би Међународни кривични суд у Хагу могао да процесуира те злочине?

Тај суд је формиран 2002. године, стога не може да суди актерима ратова који су вођени пре тога, али Међународни суд би могао да суди одговорнима за напад на Ирак, јер ти људи су умешани у тешке ратне злочине. Међутим, од тога нема ништа, јер нико не сме да оптужи, рецимо Блера или Буша, иако је на њима терет одговорности за инвазију на Ирак.

Тагови: Данијел Гансер, НАТО, УН