Данас је “супер уторак”: Шта Бајден и Трамп очекују од најважнијег дана у изборном календару

Након нешто више од месец и по дана предизборне борбе, данас ће грађани чак 15 америчких савезних држава моћи да гласају за свог омиљеног кандидата на унутарстраначким изборима – због чега је данашњи дан у америчком политичком жаргону назива “супер уторак”.

Реч је колоквијалном називу за дан када се, најчешће крајем фебруара или почетком марта, одржавају предизбори у великом броју савезних држава и бира се трећина делегата.

Делегати у игру улазе на самом крају процеса избора кандидата, односно на партијским конвенцијама које се организују за време лета. Они су ти који заправо бирају кандидате две водеће партије, док њих бирају сами грађани током предизбора.

Значај “супер уторка” је у томе што се на тај бира отприлике трећина делегата: прецизније 865 републиканских делегата, од 1.215 колико је потребно за избор кандидата, док се код демократа, код којих је за већину потребно 1.968 делегата, на “супер уторак” бира њих 1.420.

Другим речима, “супер уторак” представља “преломну тачку” у америчком изборном календару: државе у којима се гласа пре овог дана превасходно служе за “опипавање пулса” бирачког тела и одстрањивање слабих кандидата, док се у онима који долазе након њега кандидатура водећег претендента обично само потврђује.

Данас ће на биралишта у Америци изаћи грађани чак 15 савезних држава: Алабаме, Аљаске, Арканзаса, Вермонта, Вирџиније, Јуте, Калифорније, Колорада, Мејна, Масачусетса, Минесоте, Оклахоме, Северне Каролине, Тенесија и Тексаса.
Каква је тренутна ситуација у изборној трци?

За разлику од неких ранијих америчких избора, “супер уторак” ове године не би требало да буде претерано узбудљив, пошто су кандидати две водеће партије већ мање-више познати: демократе ће представљати актуелни председник Џозеф Бајден, док ће републиканце предводити његов претходних на тој функцији Доналд Трамп.

Бајден, као актуелни председник, није имао озбиљних изазивача, те се очекује да ће он без већих проблема обезбедити номинацију своје партије. Ипак, његова одлука да се кандидује за други мандат наишла је на критике многих демократа, који сматрају да је он једноставно превише стар и слаб како би наставио да обавља најважнију функције у земљи.

Он се такође нашао на удару критика многих демократа и због своје отворене и често безусловне подршке Израелу током рата у Појасу Газе, због чега је током предизбора у Мичигену, једној од најзначајнијих “колебљивих” држава која би могла да буде пресудна на новембарским изборима, око 100.000 демократа из протеста гласало за опцију “неопредељен”.

С обзиром да је на изборима 2020. разлика између Бајдена и Трампа у Мичигену – у ком живи значајан број Американаца исламске вероисповести и арапског порекла – била око 150.000 гласова, актуелни председник дефинитивно има разлога за бригу пред гласање у новембру.

С друге стране, Доналд Трамп је кроз досадашње предизборе прошао поприлично безболно, и налази се у доброј позицији да у уторак практично обезбеди републиканску номинацију.

Његови ривали су током предизборног процеса падали један по један: већина их је одустали и пре него што су први гласачи и изашли на биралишта, а гувернер Флориде Рон Десантис и предузетник Вивек Рамасвами повукли су се након кокуса у Ајови средином јануара.

Између Трампа и републиканске номинације сада се налази само некадашња гувернерка Јужне Каролине Ники Хејли. Ипак, она је доживела серију пораза у мање више свим изборним надметањима са некадашњим председником, са изузетком престонице Вашингтона – у којој традиционално доминирају демократе у којој је на републиканским предизборима гласало свега 2.000 гласача.

Поједине савезне државе, попут Колорада и Мејна, покушале су да спрече Трампа да се кандидује на предизборима, тврдећи да је он прекршио амерички Устав и покушао да поведе “устанак” током немира на Капитолу 6. јануара 2021. године, али је јучерашња пресуда Врховног суда поништила ту одлуку.