Дан сећања и туге: Почетак најкрвавијег рата у историји Русије

Русија 22. јуна обележава Дан сећања и туге – на данашњи дан 1941. године почео је Велики отаџбински рат, који је постао најразорнији у историји земљe

Дан сећања и туге 22. јуна је годишњица почетка Великог отаџбинског рата. На данашњи дан у лето 1941. године почео је најкрвавији и најстрашнији рат у историји, који је био главни део Другог светског рата 1939-1945. Овај дан је један од најтрагичнијих датума у ​​историји Русије и свих народа бившег Совјетског Савеза. Дан сећања и туге посвећен је војницима, партизанима, цивилима, деци и унуцима милиона хероја који су дали своје животе за победу и слободу.Р

ано ујутру 22. јуна 1941. године, без објаве рата, нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез. Током првих сати рата Немци су нанели јак ударац војним и стратешким објектима и многим градовима. Тако је почео Велики отаџбински рат, који је трајао 1418 дана и ноћи, и у коме је СССР изгубила 27 милиона људи, али је успео да преживи, победи и подигне своју заставу над Рајхстагом у Берлину. У тешком крвавом рату совјетски народ је дао одлучујући допринос ослобађању народа Европе од фашистичке доминације и поразу нацистичких трупа.

Губици СССР-а износили су 40 одсто свих људских губитака у Другом светском рату. Око милион совјетских војника дало је своје животе у ослобађању народа Европе. Према закључку Ванредне државне комисије за утврђивање и истраживање злочина нацистичких окупатора, Немци и њихови савезници су у потпуности или делимично уништили више од 1,7 хиљада градова и насеља, више од 70 хиљада села СССР. Директна материјална штета износила је 679 милијарди рубаља (у ценама из 1941. године).

Губици СССР-а износили су 40 одсто свих људских губитака у Другом светском рату. Око милион совјетских војника дало је своје животе у ослобађању народа Европе. Према закључку Ванредне државне комисије за утврђивање и истраживање злочина нацистичких окупатора, Немци и њихови савезници су у потпуности или делимично уништили више од 1,7 хиљада градова и насеља, више од 70 хиљада села СССР. Директна материјална штета износила је 679 милијарди рубаља (у ценама из 1941. године).

Иако и даље постоји мит да СССР није био спреман за рат и да је напад на Совјетски Савез био изненађење за Кремљ, то није истина, што потврђује и архива коју је објавила Федерална Служба Безбедности. Обавештајне службе СССР су знале да ће Немци напасти земљу крајем јуна 1941. године, а дан пре почетка рата маршал Совјетског Савеза Семјон Тимошенко наредио је командантима пограничних округа да доведу трупе у пуну борбену готовост. До тада су Немци довели на границу СССР-а око 5 милиона војника и официра, око 4,4 хиљаде тенкова, 47,2 хиљаде топова и минобацача, 4,4 хиљаде борбених авиона и 192 ратна брода.

Први ударац су примили војници на немачко-совјетској граници у Бресту. Немци су сматрали да заузимање Белорусије неће одузети пуно времена и снаге, међутим војници у Брестовској тврђави пружали су жесток отпор од 23. јуна до 23. јула када је тврђава пала због исцрпљености совјетских војника и несташице воде. Сви војници који су бранили Брестовску тврђаву су погинули, али су успели да униште 5 одсто снага које су учествовале у инвазији на СССР и поклонили Црвеној Армији драгоцено време.

Сваке године у четири ујутру на територији Брестовске тврђаве врх Белорусије одаје почаст војницима, који су дали своје животе за Отаџбину.

Наредбом Президијума Врховног савета Руске Федерације од 13. јула 1992. године, овај дан је проглашен Даном сећања на браниоце отаџбине. Након четири године, 8. јуна 1996, овај дан постаје Дан сећања и туге.

Руски председник Владимир Путин потписао је 24. октобра 2007. године измене и допуне закона „О данима војничке славе и спомен данима у Русији“, након чега је на списак незаборавних датума уврштен 22. јун – Дан сећања и туге.

Овај дан у Русији није само обичан датум у календару. Свечано обележавање у многим регијама почиње у четири сата ујутру, заставе се вијоре на пола копља, а телевизији и радију, као и културним институцијама, саветује се да не одржавају никакве забавне програме и догађаје. Председник Русије такође учествује у званичним догађајима и полаже венац код споменика незнаном јунаку код Кремља.

Од 2009. године на данашњи дан се сваке године одржава меморијална акција „Свећа сећања“. Свако од нас може минутом ћутања одати почаст погинулима, запалити свећу, положити цвеће на војном гробљу или споменику херојима Великог Отаџбинског рата.

Током сукоба, СССР је изгубио 26,6 милиона људи. Међу њима нису само војна лица, већ и обични људи, ратни заробљеници, жртве концентрационих логора, као и они који су страдали од гранатирања, болести и глади.

Велики отаџбински рат трајао је 1418 дана и завршио се 9. маја 1945. године предајом нацистичке Немачке.