Дан победе ─ величанствени тријумф над фашизмом

У Русији се сваког 9. маја, у знак победе у Великом отаџбинском рату (1941-1945), обележава свенародни празник Дан победе.
Велики отаџбински рат је саставни део Другог светског рата који је трајао од 1939-1945. године, а који је почео у зору 22. јуна 1941. године када је нацистичка Немачка, прекршивши совјетско-немачке споразуме из 1939. године, напала Совјетски Савез. На страни Берлина бориле су се Италија, Румунија, затим су им се придружиле Словачка, Мађарска и Норвешка.
Рат је у Русији потрајао готово четири године и постао је највећи и најкрвавији оружани сукоб у историји човечанства.
На фронту који се простирао од Баренцовог до Црног мора, са обе стране у различитим периодима рата, истовремено се борило од осам до 13 милиона људи, употребљено је од шест до 20 хиљада јединица оклопне технике, од 85 до 165 хиљада оруђа и минобацача, од седам до 19 хиљада авиона.

Агресивни хитлеровски планови подразумевали су „муњевит рат“: за два и по месеца уништити Црвену армију, заузети Москву и Лењинград (сада Санкт Петербург), индустријске регионе европског дела СССР, изаћи на линију Архангелск-Волга и моћним нападима авијације на индустријске регионе Урала победоносно окончати рат са Совјетским Савезом.
Њихови планови укључивали су распарчавање СССР, отцепљивање Украјине, Белорусије, балтичких земаља, Крима, Молдавије и Кавказа.
Међутим, уздање окупатора у брзу победу над совјетским народом у једном краткотрајном походу претрпело је неуспех. Совјетске снаге су у крвавим окршајима исцрпеле непријатеља, принудивши га да пређе на одбрану на целом немачко-совјетском фронту, а затим су нанеле непријатељу низ великих пораза.
Фашистичка војска је поражена у великим биткама код Москве, Стањинграда (сада Волгоград), Лењинграда, на Курској дуги, на Дњепру, у Белорусији и балтичким државама.
Очистивши територију СССР од непријатеља, совјетске снаге су, у сарадњи са савезничким војскама у антихитлеровској коалицији, 1945. године окончале поход фашистичке Немачке и ослободиле Европу од окупатора.

Совјетска војска је заробила и поразила 607 противничких дивизија. Неповратни губици Немачке и њених савезника на совјетско-немачком фронту достигли су 8,5 милиона људи. Било је заплењено и уништено више од 75 одсто целокупног оружја и непријатељске војне технике.
Совјетски Савез је скупо коштала победа. Укупни људски губици (директно током целог рата) совјетског народа достигли су око 27 милиона људи. Окупатори су потпуно или делимично уништили 1.710 градова и насеља, више од 70 хиљада села и засеока.
Рат је завршен победом СССР. Акт о беспоговорној капитулацији Немачке потписан је у предграђу Берлина 8. маја 1945. године у 22.43 часова по централно-европском времену (по московском времену 9. маја у 00.43ч).

Датум званичног објављивања о потписивању капитулације (8. мај у Западној Европи и САД и 9. мај у СССР) почео је да се слави као Дан победе.
У складу са Федералним законом од 19. маја 1995. године „О овековечавању победе совјетског народа у Великом отаџбинском рату 1941-1945“, 9. мај је проглашен државним празником – Даном победе. Нерадан је дан и обележава се сваке године војном парадом и артиљеријском салвом.
Од тада се параде на Црвеном тргу одржавају сваке године, али без борбене технике. Учешће војне технике на парадама обновљено је 2008. године.
Од те године, утврдила се традиција да се 9. маја одржавају комплетне ваздушне параде, уз демонстрацију целе линије борбених и најзначајнијих помоћних авиона руског ратног ваздухопловства.
У складу са указом председника Русије од 15. априла 1996. године, на Дан победе се приликом полагања венаца на гроб Незнаног јунака од стране федералних органа државне власти, одржавања свечаних седница, војних парада и поворке ветерана Великог отаџбинског рата на Црвеном тргу у Москви, упоредо са државном заставом Русије истиче и „Застава победе“, која је подигнута изнад Рајхстага у мају 1945. године.

Од 2005. године неколико дана пре Дана победе почиње патриотска акција „Георгијевска лента“. За милионе људи не само у Русији, него и у иностранству, Георгијевска лента је симбол сећања, повезаности генерација и војне славе.

У оквиру обележавања Дана победе, одржава се и јавна манифестација у знак сећања – „Бесмртни пук“, а током поворке људи носе фотографије својих рођака, који су учествовали у Великом отаџбинском рату.
Деветог маја 2024. године на Црвеном тргу у Москви одржава се Парада победе. На њој ће учествовати више од девет хиљада људи, као и 75 јединица војне технике и авијације.
Акције „Бесмртни пук“ неће бити ове године, већ ће од 1. до 12. маја бити одржана у различитим форматима.
У Србији ће државна церемонија полагања венаца поводом Дана победе бити одржана у 11 сати, у оквиру комплекса Гробља ослободилаца Београда, а свечана академија одржава се у 20 сати у Народном позоришту.

Припадници Гарде Војске Србије извели су јуче почасну артиљеријску паљбу на Калемегдану поводом Дана победе над фашизмом.