Према ”Блумбергу” – још једном референтном гласилу глобалног неолибералног финансијског мејнстрима, који Трампу традиционално није наклоњен – царине од 20 до 25 процената на сав увоз у Америку и остале трговинске баријере порасле би на ниво какав није виђен још од краја 19. века. И произвеле би ефекат Смут-Хаулијевог царинског закона од пре скоро 100 година који је покренуо тадашњи царински рат, изазвао пад америчке трговинске размене са светом за чак две трећине и продубио тадашњу Велику (економску) депресију.

Свој потез, дотично ослобођење које прижељкује, амерички председник, међутим, оправдава као одмазду за неправедну трговинску праксу којом остале земље – како тврди – његову земљу пљачкају већ деценијама. ”Искористили су нас”, убеђен је Трамп, ”а ми ћемо чак бити и фини у поређењу с њима.”

Иако је, из свих разумљивих разлога, тешко поверовати да је и сам Трамп у стању да верује у сопствене тврдње о сиротој Америци која је жртва туђе похлепе и беспомоћни објект искоришћавања, подаци о трговинској размени евидентно не иду у прилог позитивном билансу америчког буџета. У трговини са свим својим главним партнерима, наиме, Америка је у знатном до дебелом минусу.

У трговини с Кином, прошле године, тај минус је износио скоро 300 милијарди долара. Са Европском унијом – 235 милијарди долара. Тајван 74 милијарде, Јапан – још скоро 70 милијарди долара минуса. Када је реч о крупнијим светским економијама, заправо, позитиван биланс Америка је прошле године забележила само у трговини с Великом Британијом, а и то релативно скромних 12-ак милијарди долара.

Укупно, када се сабере, амерички трговински дефицит са остатком света је у 2024. години износио драматичних 1,2 билиона долара. Контекста ради, укупан амерички буџетски дефицит је у фискалној прошлој години износио 1,8 билиона долара, тако да дуг Сједињених Америчких Држава сад износи невероватних 36,6 билиона – хиљада милијарди – долара.

Притом, иако рекордна по дебљини минуса у трговини са остатком света, прошла година заправо није изузетна колико је наставак тренда који траје већ пола века.

Толико је, наиме, прошло откако је последњи пут (1975. године) Америка забележила какав-такав трговински суфицит од скромних 15 милијарди долара. После тога је све време у црвеном, уз својеврстан парадокс глобализације који се састоји у томе да су амерички трговински дефицити почели да постају све знатнији током деведесетих година прошлог века, дакле, у јеку америчке доминације светом. Па је паралелно са све већим дефицитима у трговини растао и амерички дуг: са око три билиона из 1990. године на садашњих, поменутих 36,6 билиона долара и тенденцијом даљег драматичног раста.

Уз још један значајан показатељ америчког економског апсурда: за исто време је вредност најпознатијег берзанског индекса на Вол стриту, Дау Џонса, порасла за готово 20 пута. То су паре – углавном виртуелне, то јест штампане, такорећи, без покрића, и то у износима који се мере хиљадама милијарди долара – које су завршиле на рачунима сразмерно мале групе најбогатијих 0,1 до један одсто. Док је већина преосталих остала са минусима на кредитним картицама какви у стопу прате раст трговинског минуса Америке с остатком света. Као да је једно с другим непосредно повезано.

У случају Кине, узгред буди речено, ситуација је дијаметрално супротна од америчке. Тако да је прошле године кинески трговински суфицит – позитиван биланс у трговини с остатком света – достигао рекордних 1.000 милијарди долара.

Све то – што траје деценијама – Трамп је намерио да промени наглавачке у једном дану ослобођења овог 2. априла. Идеја: ребаланс глобалне трговине, пуњење америчког буџета кроз повећане приходе од царина, и подстицај америчкој индустријској производњи. Опасност се пак састоји од могућег пуцања ланаца снабдевања и штети на (скоро) све стране, укључујући и Америку којој прети инфлаторни шок.

Европска унија, као њен највећи трговински партнер, прети снажним узвратним мерама. Кудикамо консеквентније, заједнички одговор спремили су Кина, Јапан и Јужна Кореја, што може да произведе и извесне геополитичке, а не само економске последице.

Шта ће Трамп урадити светској економији? Има ли решења за амерички дуг? И како ће све то утицати на изградњу финансијске апаратуре БРИКС-а?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили економиста проф. Бојан Димитријевић и саветник за развој и инвестиције Махмуд Бушатлија.