
© РИА Новости / Виталий Белоусов
У тренутку прихватања хришћанства у Старој Русији било је распрострањено паганство – култ предака, многи табуи и магијска веровања у духове и богове, који су осликавали природне силе.
Крштење Русије се, наравно, није догодило моментално, односно нису сви њени житељи крштени истовремено. Ово је, заправо, процес који је трајао неколико година, а неки пагански обичаји сачували су се чак и до данас.
Још пре него што је Русија крштена, народ ове земље знао је за постојање хришћанства, а велику улогу у распрострањавању хришћанства одиграли су и контакти које је Кијевска Русија имала са Византијом.
Заслуге за увођење хришћанства у Русију приписују се кнезу Владимиру, у народу познатијем као Црвено Сунашце. По легенди, код њега су, пре крштења Русије, долазили разни народи у жељи да проповедају своје вере – и Бугари и Јевреји и Словени.
Али Владимир се није одмах одлучио за веру коју жели да прими: уместо тога, послао је 10 мушкараца да процене чија је вера боља. Изасланицима се највише допала хришћанска служба у Цариграду, у храму Свете Софије.
Владимир није желео да се, прихватањем хришћанства, потчини Грцима, већ је са њима ушао у рат, захвативши грчки Херсонес и тражећи да му императори Василиј и Константин дају руку и срце своје сестре Ане.
Услов њене браће био је да Владимир прими хришћанство, са чиме се он сложио – све би учинио само да придобије њено срце. Међутим, пред сам долазак Ане и крштење, Владимир се напрасно разбољева и остаје слеп.
Пошто је примио хришћанство, кнез Владимир је прогледао и рекао да је то први пут да је угледао Бога. Након тога је, 988. године, сагласно летописима, наредио да се крсти и народ и то у реци Дњепар.
Крштење Русије био је преломни догађај у историји те земље и окидач за државно-идеолошке промене и културно уједињавање племена. Након примања ове вере учврстили су се и односи са Византијом и западноевропским земљама.
У Русији су се, пошто је она крштена, појавиле и традиције јужнословенске књижевности – међу првима биле су написане црквене књиге, а урађени су и преводи религијске литературе са других језика.
На државном нивоу Дан крштења Русије обележен је тек 1888. године, за време владавине Александра III. У сусрет празнику рестауриране су оштећене и саграђене нове цркве, а верницима су се делиле и иконе кнеза Владимира.
Празник се тада обележавао 15. јуна (по старом календару), у част дана сећања на кнеза. У Москви је рано ујутру литија кренула из цркве Светог Кнеза Владимира до Успенског храма, одакле се наставила све до Саборног трга у Кремљу.
Хиљадита годишњица Крштења Русије обележавала се већ у СССР – тада је један од главних догађаја био концерт у Бољшој театру и награђивање духовника ордењем. Све то био је део „перестројке“ – иницијативе коју је покренуо Горбачов.
Уочи Дана крштења Русије у православним храмовима широм земље одржава се целоноћно бдење – богослужење траје од заласка сунца претходног дана и све до његовог изласка на дан празника.
Јутарња и вечерња служба одржавају се по правилима великог празника, а у подне се из звоника храмова чују црквена звона. Пре 7 година богослужење се држало на Саборном тргу у Москви и њему је присуствовало више од 6.000 верника.
Осим тога, 28. јула у читавој земљи верници учествују у празничним литијама – једна од највећих традиционално креће од Успенског храма у Кремљу, одакле се народ креће ка споменику кнеза Владимира.