Дан када је крштена Русија: Како је љубав кнеза Владимира променила историју земље

© РИА Новости / Виталий Белоусов

У тренутку прихватања хришћанства у Старој Русији било је распрострањено паганство – култ предака, многи табуи и магијска веровања у духове и богове, који су осликавали природне силе.

Крштење Русије се, наравно, није догодило моментално, односно нису сви њени житељи крштени истовремено. Ово је, заправо, процес који је трајао неколико година, а неки пагански обичаји сачували су се чак и до данас.

Још пре него што је Русија крштена, народ ове земље знао је за постојање хришћанства, а велику улогу у распрострањавању хришћанства одиграли су и контакти које је Кијевска Русија имала са Византијом.

Кнез Владимир се за хришћанство одлучио због љубави према једној жени

Заслуге за увођење хришћанства у Русију приписују се кнезу Владимиру, у народу познатијем као Црвено Сунашце. По легенди, код њега су, пре крштења Русије, долазили разни народи у жељи да проповедају своје вере – и Бугари и Јевреји и Словени.

Али Владимир се није одмах одлучио за веру коју жели да прими: уместо тога, послао је 10 мушкараца да процене чија је вера боља. Изасланицима се највише допала хришћанска служба у Цариграду, у храму Свете Софије.

Владимир није желео да се, прихватањем хришћанства, потчини Грцима, већ је са њима ушао у рат, захвативши грчки Херсонес и тражећи да му императори Василиј и Константин дају руку и срце своје сестре Ане.

Услов њене браће био је да Владимир прими хришћанство, са чиме се он сложио – све би учинио само да придобије њено срце. Међутим, пред сам долазак Ане и крштење, Владимир се напрасно разбољева и остаје слеп.

Крштење Русије догодило се на реци Дњепар, а прве написане књиге биле су религијске

Пошто је примио хришћанство, кнез Владимир је прогледао и рекао да је то први пут да је угледао Бога. Након тога је, 988. године, сагласно летописима, наредио да се крсти и народ и то у реци Дњепар.

Крштење Русије био је преломни догађај у историји те земље и окидач за државно-идеолошке промене и културно уједињавање племена. Након примања ове вере учврстили су се и односи са Византијом и западноевропским земљама.

У Русији су се, пошто је она крштена, појавиле и традиције јужнословенске књижевности – међу првима биле су написане црквене књиге, а урађени су и преводи религијске литературе са других језика.

Када је почео да се обележава празник Дан крштења Русије

На државном нивоу Дан крштења Русије обележен је тек 1888. године, за време владавине Александра III. У сусрет празнику рестауриране су оштећене и саграђене нове цркве, а верницима су се делиле и иконе кнеза Владимира.

Празник се тада обележавао 15. јуна (по старом календару), у част дана сећања на кнеза. У Москви је рано ујутру литија кренула из цркве Светог Кнеза Владимира до Успенског храма, одакле се наставила све до Саборног трга у Кремљу.

Хиљадита годишњица Крштења Русије обележавала се већ у СССР – тада је један од главних догађаја био концерт у Бољшој театру и награђивање духовника ордењем. Све то био је део „перестројке“ – иницијативе коју је покренуо Горбачов.

Традиције везане за Дан крштења Русије које се поштују и данас

Уочи Дана крштења Русије у православним храмовима широм земље одржава се целоноћно бдење – богослужење траје од заласка сунца претходног дана и све до његовог изласка на дан празника.

Јутарња и вечерња служба одржавају се по правилима великог празника, а у подне се из звоника храмова чују црквена звона. Пре 7 година богослужење се држало на Саборном тргу у Москви и њему је присуствовало више од 6.000 верника.

Осим тога, 28. јула у читавој земљи верници учествују у празничним литијама – једна од највећих традиционално креће од Успенског храма у Кремљу, одакле се народ креће ка споменику кнеза Владимира.