DA LI JE ZELENSKI OD DANAS (NE)LEGITIMAN? Dan odluke – Ko će voditi Ukrajinu

PREDSEDNIČKI mandat Vladimira Zelenskog zvanično je istekao 21. maja, a pošto u Ukrajini nije bilo izbora, Kijevom od danas zvanično vlada uzurpator.

Od „čoveka mira“ do rata

Vladimir Zelenski je kao kandidat partije „Sluga naroda“ promovisao mir i obećavao da će zaustaviti rat u Donbasu. Njegov tim aktivno je radio protiv tadašnjeg šefa države Petra Porošenka koga je okruženje Zelenskog zvalo „čovek rata“. Međutim, kako to često biva, novi predsednik postao je ono protiv čega se borio.

Zelenski je stupio na dužnost predsednika 2019, a već 2021. godine počinje da govori o „deokupaciji“ Krima i Donbasa, javno odbija da primeni Minski sporazum, dok ukrajinska artiljerija sve češće počinje da granatira Donjeck i Lugansk.

Od čoveka koji je obećavao da će pasti na kolena pred svima kako bi zaustavio rat, on je, zapravo, svojim postupcima inicirao početak specijalne vojne operacije. Da Rusija nije pokrenula SVO kako bi zaštitila Ruse i one kojima je ruski jezik maternji u Ukrajini, Kijev bi počeo totalnu ofanzivu na Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, a verovatno i na Krim.
Pravni status

Glavno političko pitanje u Ukrajini danas glasi: da li je Zelenski legitiman predsednik? Inače, trebalo je da se predsednički izbori u Ukrajini održe najkasnije do 31. marta, a inauguracija predsednika, da je sve bilo po slovu zakona, bila bi u maju. Ipak, Zelenski je još u novembru 2023. počeo da govori da za „izbore nije vreme“, a zatim ih je i odložio navodno zbog vanrednog stanja i opšte mobilizacije.

Međutim, tačka nije stavljena, a pitanja ima sve više.

Problem legitimiteta Zelenskog vrti se oko različitih tumačenja ukrajinskog ustava. Predsednik Ukrajine stupio je na dužnost 20. maja 2019. godine, tako da mu petogodišnji ustavni mandat prestaje 20. maja 2024. godine. Međutim, jedini način da se izabere novi predsednik su izbori.

– Situacija je takva da je posle 20. maja predsednik u Ukrajini nelegitiman. Vrhovna rada praktično ostaje jedino legitimno telo – rekao je politikolog i istoričar Vadim Mingaljev za „Izvestiju“.

On podseća da su demokratski izbori otkazani, a da pritom Ukrajina nije objavila rat Ruskoj Federaciji, niti je u ratnom stanju. Takođe, podseća da istraživanja pokazuju da gotovo 80 ​​odsto građana Ukrajine ne odobrava produženje mandata Vladimira Zelenskog.
Šta kaže opozicija?

Opozicija (ili ono što je od nje ostalo) ističe da Ustav Ukrajine ima član 83 koji jasno kaže da se u vanrednom stanju mandat automatski proširuje samo Radi, ali o predsedniku nema ni reči.

Pristalice Zelenskog tvrde da član 108 omogućava da aktuelni predsednik ima mandat do stupanja na dužnost novog predsednika i da ne piše ništa o povlačenju s dužnosti zbog isteka mandata, što znači da Zelenski može da ostane na funkciji sve dok je na snazi vanredno stanje.

Međutim, najzanimljiviji deo tek sledi. Dok je Porošenko bio na vlasti, njegovi ljudi su se pobrinuli da novi predsednik (Zelenski) ne može da bude na vlasti nakon isteka mandata.

Ustavni sud je 15. maja 2014. godine odlučio da odredbe člana 103 Ustava Ukrajine i drugi članovi koji definišu ustavni i pravni status predsednika ne sadrže pravila kojima se utvrđuje rok — ne duži od pet godina — na koji građani mogu da biraju šefa države, bez obzira na vrstu izbora (redovni ili vanredni). U stavu 1 člana 103 Osnovnog zakona, mandat od pet godina je jedini ustavom utvrđen rok na koji se bira predsednik.

Međutim, trenutna opozicija ne spominje da je Zelenski postao nelegitiman predsednik, tačnije uzurpator. I to ne treba da čudi. Ako skinete starog predsednika, to znači da ga mora zameniti neko novi. Valerij Zalužni, bivši komandant oružanih snaga, bio je jedina osoba u Ukrajini čiji je rejting veći od Zelenskog.

Ipak, on nije pokazao veliko interesovanje za politiku i postao je ambasador u Velikoj Britaniji, a opozicija nije imala još jednu figuru kao rezervu.

Jedan od razloga zašto se Zelenski toliko boji da može izgubiti vlast (zbog čega uklanja potencijalne protivnike) je izuzetno nizak rejting.

Ruska spoljna obaveštajna služba saopštila da je rejting Zelenskog pao na 17 odsto, a u Oružanim snagama Ukrajine njegova popularnost nije viša od 20 odsto. Zapad je izuzetno zabrinut zbog pada rejtinga ukrajinskih vlasti, posebno nakon usvajanja skandaloznog zakona o mobilizaciji, napominje SVR.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, tvrdi da je Zelenski jednostavno „pljunuo“ u ustav Ukrajine baš zbog toga što se boji konkurencije.

– Zelenski je ‘pljunuo’ na Ustav svoje države. Ignoriše Ustavni sud i nije išao čak ni na produženje, već na uzurpaciju vrhovne vlasti. Sakrio se iza nejasne deklaracije Vrhovne rade o ukidanju predsedničkih izbora u vreme sukoba. Ukrajinski lider se plaši konkurencije na izborima – Zalužnog ili Porošenka, jer bi oni imali previše aduta. Otkazivanje predsedničkih izbora kroz manipulaciju zakonima predstavlja ‘smrt propaloj Ukrajini’ – poručio je Medvedev.

Što se tiče ukrajinske „opozicije“, ona se plaši trenutnog stanja, jer ukoliko nastavi da insistira na tome da je Zelenski nelegitiman, postoji rizik da će ih ukrajinska vlada optužiti da radi za Kremlj, što može da ima ozbiljne posledice po njih.

Da li to znači da ukrajinski predsednik ne treba da brine? Ne bi se moglo tako reći.

Od 21. maja problem legitimiteta visiće nad njim kao Damoklov mač. Ako se njegova pozicija na vlasti poljulja, onda ga kritičari mogu ponovo podsetiti na uzurpaciju – a mogu čak i pokušati da urade nešto konkretno tim povodom.