Напади терориста у истом месецу на две чланице Савета безбедности УН, Русију и Француску, такорећи преко ноћи су сложили нове „коцкице“ односа међу великим силама. Страдање цивила у руском путничком авиону и на улицама Париза, праћено претњом терориста другим светским метрополама да би их могла задесити иста судбина, сврстала је, први пут после Другог светског рата, на исту страну Париз, Вашингтон и Москву. Коалиција још није формирана, али су темељи постављени.
После отвореног позива француског председника Франсоа Оланда за стварање савеза против Исламске државе (ИД), Париз је у петак поднео Савету безбедности УН нацрт резолуције са позивом земљама чланицама да „удвоструче и координирају напоре на спречавању и сузбијању терористичких напада које припрема првенствено ИД“ и групе повезане са Ал каидом. Оланд и генерални секретар УН Бан Ки Мун заложили су се за хитно усвајање антитерористичке резолуције.
Колико Француска полаже наде у коалицију, сведоче и предстојеће Оландове посете Вашингтону и Москви. Тема је само једна – повезивање у коалицију која ће протерати ИД из Сирије и Ирака.
Оландова иницијатива не иде, истина, глатко, без резерви и противљења. Унутар европске фамилије поделе су снажне када се ради о војном ангажовању ЕУ. Италија се противи, Британија је уздржана, док немачка штампа пише да Ангела Меркел не жели да постане ратна канцеларка.
Неки аналитичари, опет, изражавају скептицизам у вези са Русијом. Из Русије, кажу, још не стижу сигнали одрицања од сиријског председника Башара ал Асада, док САД, уз све похвале Москви, инсистирају и даље на његовом одласку.
Дешавања на терену, међутим, наговештавају другачији ток. Француски шеф државе се не позива на члан пет споразума Северноатлантског савеза, који предвиђа заједнички одговор у случају напада на земљу-чланицу, као што је урадио Вашингтон после напада терориста 11. септембра како би војно интервенисао у Авганистану. А главна порука НАТО више није да мора да се супротстави снажењу руске војне силе, већ да Москва може да одигра конструктивну улогу у мултилатералном решењу сиријске кризе.
– Поздрављам то што је Русија села за преговарачки сто са многим другим земљама како би пронашла политичко решење – рекао је генерални секретар НАТО Јанс Столтенберг.
Ни односи бивших хладноратовских непријатеља нису више тако затегнути. Председник Русије Владимир Путин је у уторак наложио својим снагама да направе заједнички оперативни план са командом француског носача авиона „Шарл де Гол“ који се приближава сиријској обали. А Оланд се са руским председником састаје у Москви, после консултација са Обамом у Вашингтону.
Знаци попуштања и из Брисела, одакле је шеф Европске комисије Жан-
-Клод Јункер послао писмо Путину у којем је наговестио да би могло доћи до тешњих трговинских веза између ЕУ и Евроазијске економске уније, предвођене Русијом, имајући у виду напредак у примени примирја у Украјини.
Још средином јула, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је наговестио да Споразум о иранском нуклеарном програму између Техерана и великих сила омогућава да се уклоне „препреке“ за формирање „велике коалиције“ против Исламске државе. Пре који дан је његов амерички колега Џон Кери саопштио да је решавање кризе у Сирији „питање недеља“ и поздравио сарадњу са Русијом.
Прошле недеље руске и америчке снаге први пут су размениле војне информације током ваздушних удара против ИД у Сирији. Истовремено, Француска и Русија су покренуле серију казнених напада у Сирији, која је укључивала прву употребу руских бомбардера дугог домета.
Лидер Слободарске странке Аустрије (ФПО) Хајнц-Кристијан Штрахе затражио је у суботу хитно укидање санкција ЕУ против Русије, као и тешњу сарадњу са Москвом у борби против тероризма.
Он је у саопштењу указао да је већ на почетку санкција против Русије, марта прошле године, упозоравао на економске и политичке последице.
„Сада када Русија заједно са Француском води борбу против тероризма, апсурдно је имати санкције“, сматра Штрахе.
Он је подсетио да су државама ЕУ потребни пре свега нафта и гас, док су Русима неопходне западне машине и кола.
Велике силе су већ сагласне у опредељењу да убрзају дипломатске напоре у Сирији, уз појачане војне акције против Исламске државе. – Од постизања велике транзиције у Сирији деле нас недеље – објавио је Кери, после договора у Бечу, где је 19 земаља, укључујући љуте противнике, Иран и Саудијску Арабију, одредило 1. јануар као рок за почетак преговора сиријског председника Башара ал Асада и побуњеника с циљем постизања примирја до 14. маја 2016. године. Судбина Асада још је неизвесна. САД, Британија и друге западне земље одобравају да Асад може да остане током транзиционог периода, али онда мора да оде. Русија инсистира да о његовој судбини одлучи сиријски народ, док Иран тражи да Асад учествује у наредним изборима.
Тагови: Исламска држава, Русија, САД, Терористи