Да ли је могућ нуклеарни рат Русије и САД?

Запад може да доведе свет на ивицу глобалног сукоба, да види ко ће први трепнути и искористи ту чињеницу не би ли утицао на ток специјалне операције у Украјини

У светлу руско-украјинског сукоба Москва и Вашингтон упозоравају да су спремни да користе своје нуклеарне арсенале, иако је јасно да у таквом окршају не може бити победника. Раскинути су споразуми о отвореном небу и о елиминацији ракета, заправо цео систем међународних споразума о разоружању практично је урушен, констатује репортерка из Москве Лидија Мисник за РТ.

Још 2000. године председник Руске Федерације Владимир Путин предложио је да Русија и САД радикално смање број нуклеарних бојевих глава – на 1.500 јединица, за шта је изнео и реални рок до 2008. године.

Данас, по подацима Стокхолмског међународног института за мировна истраживања (СИПРИ), САД имају највећи арсенал нуклеарног оружја на свету у приправности – 1.774 „распоређене“ бојеве главе на ракетама или смештене у базама оперативних снага.

Русија пак поседује 1.588 распоређених бојевих глава, али има већи укупан инвентар од Вашингтона – 5.977 према 5.428, тврди Федерација америчких научника (ФАС).

Западни ратни хушкачи против Путина

А да ли је нуклеарна конфронтација између Русије и других држава наоружаних атомским бомбама стварна опција?

Сада већ бивша британска премијерка Лиз Трас изјавила је у августу да ће употребити нуклеарно оружје ако буде потребно. Пре тога је амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао да ће Вашингтон размотрити коришћење свог нуклеарног арсенала само у ванредним околностима, као што је заштита виталних интереса САД, њених савезника и партнера.

Крајем септембра Путин је изјавио да ће Русија употребити сва средства која јој стоје на располагању ако се суочи с претњом по свој територијални интегритет.

Руски председник указао је и на чињеницу да Вашингтон директно подстиче Кијев да прошири сукоб на руску територију, те да западне земље отворено говоре да Русију треба победити на бојном пољу свим средствима и лишити је економског, политичког, културног и уопште било каквог суверенитета.

Према Путиновим речима, западне силе користе претње нуклеарним сукобом као уцену –високи представници водећих држава НАТО-а утркују се у изјавама о дозвољености употребе оружја за масовно уништење против Русије.

„Желим да подсетим оне који себи дозвољавају да дају такве изјаве у вези с Русијом: Наша земља такође располаже разним оружјем за уништење, и то у одређеним компонентама модернијим од оних у земљама НАТО-а. Ако територијални интегритет наше земље буде угрожен, сигурно ћемо употребити сва средства која су нам на располагању да заштитимо Русију и свој народ. Ово није блеф“, рекао је Путин.

Након тога амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан рекао је у интервјуу за Си-Би-Ес да ће Вашингтон одговорити Москви о могућој употреби нуклеарног оружја.  Напоменуо је да је Бела кућа упозорила Русију на катастрофалне последице употребе таквог оружја.

Да ли је могућа употреба нуклеарног оружја?

Политички аналитичари сматрају да је стварна употреба нуклеарног оружја од САД или Русије мало вероватна или практично немогућа.

Константин Блохин, водећи истраживач Центра за безбедносне студије Руске академије наука, одбацио је изјаве о могућности нуклеарног удара на Русију као инструменте информационог и психолошког притиска – уцене САД против Русије. Његова главна сврха је, тврди он, да пошаље Русији јасан сигнал да ће, ако не прекине своју специјалну војну операцију, почети трећи светски рат – овог пута нуклеарни.

Али ако се овај рат догоди, биће то последњи у историји човечанства, цивилизација ће се вратити у камено доба.

„Сједињене Државе имају нешто да изгубе. Свако има нешто да изгуби. Они неће започети никакав рат, а сигурно не због Украјине. Украјина је инструмент одвраћања, жариште напетости на нашим границама, ништа више. Све је ово блеф“, рекао је Блохин за РТ интернешенел.

Константин Блохин повукао је и паралелу с програмом „Рат звезда“, који је развијен за време администрације бившег америчког председника Роналда Регана, а чији је циљ био пресретање интерконтиненталних балистичких ракета које би лансирали СССР или други потенцијални противници. Такође, осврнуо се и на кубанску ракетну кризу из 1960-их, када је конфронтација била још оштрија.

„Данас је циљ да нас уплаше како би Русија зауставила своје акције. Стога, ово треба да размотримо хладне главе. Нико неће започети нуклеарни рат због Украјине. Украјина је за Сједињене Државе далека земља, док је Куба близу. Био је то Хрушчовљев револвер уперен у Кенедијеву главу. А човечанство је било на ивици. Данас нема говора о било каквој паралели“, рекао је је Блохин.

Владимир Васиљев, старији истраживач Института за америчке и канадске студије Руске академије наука, сматра да није оправдан став Сједињених Држава да ће се руска специјална војна операција окончати у корист Кијева и колективног Запада и да ће милијарде долара помоћи упућене Украјини довести до стратешког пораза Русије.

„Можда Запад очекује да ће у блиској будућности тензије ескалирати, те да ће ствари измаћи контроли. Уколико се то догоди, претња употребом нуклеарног оружја била би последње средство“, рекао је он, додајући да ће Запад прибећи овој претњи ако оцени да је зимска кампања Русије у Украјини успешна, а са циљем да примора Русе да се повуку.

Сада је, међутим, снабдевање Украјине војном опремом све мање, инфраструктура украјинске привреде се уништава, а сукоб постаје хибридни, па је „покушај Запада да се дочепа нуклеарног обарача врло вероватан“.

„Запад може да доведе свет на ивицу глобалног сукоба, да види ко ће први трепнути и искористи ту чињеницу не би ли утицао на ток специјалне операције у Украјини. Могуће је да Запад заиста разматра такве планове посебно имајући у виду прилично компликовану економску ситуацију“, рекао је Васиљев.

У светлу актуелних догађаја многи се враћају на Путинов говор на Минхенској безбедносној конференцији 2007. године, када је покренуо тему разоружања.

„Нико се не осећа безбедно! Јер нико се не може сакрити иза међународног права као иза каменог зида. Таква политика је, наравно, катализатор трке у наоружању. Потенцијална опасност од дестабилизације међународних односа повезана је са очигледном стагнацијом у области разоружања“, рекао је руски председник у Минхену.

Прошло је више од 15 година, али је Путинова изјава постала само релевантнија, закључује новинарка Лидија Мисник.