ДА ЛИ ЈЕ ДАНАШЊИ ПРОФИЛ МОНЕТАРНЕ УНИЈЕ НЕОДРЖИВ: Инвеститори слуте распад еврозоне

Европска висока политика и сиротиња на њеним улицама ових дана озбиљно се сударају у Патрасу, међународној луци на крајњем западу Пелопонеза. Европска престоница културе 2006. године, Патрас је данас град са око 160.000 становника, у коме 38 одсто житеља живи испод УН границе сиромаштва, док је стопа незапослености рекордних 29 одсто.

У потрази за храном, послом и смештајем, грчка младеж без радне књижице, средовечни сиромаси и све већи број бескућника, у Патрасу се одавно невољно мимоилазе са хиљадама илегалних имиграната који на сваки начин гледају да се одатле укрцају на бродове и отплове пут негостопримљивог Запада. Сукоби домаћих и уљеза, окршаји међу ганговима имиграната из различитих крајева света и полицијске рације редовна су појава у „грчкој капији ка Западу”.

У међувремену, егзистенцијално безнађе домаћег живља у Патрасу и загонетни броја непозваних дођоша из Пакистана, Сомалије, Сирије, Авганистана, Еритреје…део су „јужњачког бремена” које све више изазива зловољу Брисела и забринутост спољних инвеститора.

„Грчка је земља која је у последњих шест година доживела лом социјалне кохезије због антикризног рецепта Брисела”, упозорио је премијер Алексис Ципрас ове седмице најављујући предлог првог закона нове владе о решавању текуће хуманитарне кризе у земљи која има готово једнак број незапослених (1,2 милиона) и имиграната(пријављених и непријављених око 1,1 милион).

Према предлогу новог закона против „хуманитарне кризе”, Атина ће становништву које је остало без електричне енергије због неплаћених рачуна бесплатно вратити прикључак и обезбедити џабе струју (300 киловат-часова) до краја године. Влада у Атини најављује да ће дотирати кирију најсиромашнијима до краја ове,а можда и током 2016. године. Истовремено, некадашња колевка западне цивилизације а данас земља са 28,8 одсто деце која живе испод границе сиромаштва, планира да сузбије глад око 300.000 људи издавањем купона за храну.

Квалитетнији живот народа угњетеног досадашњим бриселским рецептом грчких реформи „најважнија је дужност владе”, објавио је Ципрас.

Иза патриотске објаве Ципраса остају дилеме. Шта ако ЕУ и ЕЦБ на дуже стазе не буду задовољни предлогом реформи које ће колико идуће седмице министар Јанис Варуфакис представити? Хоће ли Грчка новац за преживљавање и отплату дугова потражити негде друге? И где? Али и шта је даља судбина око пола милиона илегалних имиграната у земљи неизвесних финансија до краја пролећа?

„ЕУ би требало да има праведнију расподелу имиграната и лица која захтевају азил”, упозорио је Димитрис Аврамопулос, европски комесар за миграције.

Неизвестан одговор на ове дилеме умногоме брине међународне инвеститоре, открива Sentix Euro Break up Index. Чак 38 одсто финансијера анкетираних почетком марта верује да ће се еврозона у данашњем облику расточити у следећих 12 месеци, и то упркос недавно скрпљеном компромису Атине и Брисела. Само месец дана раније распад еврозоне због растуће друштвене и финансијске кризе прогнозирало је 24,3 одсто међународних инвеститора.

Тагови: ЕУ, Инвеститори, Патрас, Политика