Да ли Бела кућа притиска Кијев на мир са Русијом?

Амерички и европски званичници почели су изокола да разговарају са украјинском владом о томе шта би било потребно да би се водили мировни преговори са Русијом којима би се окончао рат, према наводима једног активног америчког званичника и једног бившег вишег америчког званичника, који су упознати са током ових разговора.

Разговори су обухватили врло уопштене обрисе о томе шта би Украјина морала да дȃ како би се постигао договор, наводе званичници. Неки од разговора, које су званичници описали као деликатне, одиграли су се прошлог месеца током састанка представника више од 50 земаља које подржавају Украјину – укључујући НАТО чланице – који су познати као Украјинска одбрамбена контакт група, наводе званичници. Они подвлаче да разговори проистичу из прихватања динамике развоја ратних догађаја на терену у Украјини, као и политичких догађаја у САД и Европи.

Пат позиција

Они су отпочели усред забринутости међу америчким и европским званичницима да је рат запао у пат позицију и бриге о способности да наставе да обезбеђују помоћ Украјини, наводе. Званичници Бајденове администрације забринути су да Украјини понестаје снаге, док Русија, како кажу, располаже наизглед неисцрпним резервама. Украјина се такође бори да превазиђе проблеме са регрутацијом те је недавно било јавних протеста против неких захтева председника Владимира Зеленског о неограниченој регрутацији.

Такође се јавила нелагода у америчкој влади око тога колико је опала јавна пажња према рату у Украјини од када је пре скоро месец дана отпочео рат између Израела и Хамаса, наводе званичници. Званичници страхују да би промена могла да отежа обезбеђивање додатне помоћи Кијеву.

Неки амерички војни званичници приватно су почели да користе термин „пат позиција” како би описали тренутно стање на бојном пољу у Украјини, док други наводе да би се ствари могле свести на то ко је способнији да дуже одржава војне снаге. Ниједна стране не остварује велике помаке на бојном пољу, а неки амерички званичници сукоб описују као „рат за центиметре”.

Званичници такође приватно кажу да Украјина располаже капацитетима за вођење рата до краја године или само мало после, те да би након тога требало што хитније отпочети расправе о мировним преговорима. Амерички званичници су пренели гледишта о временском распореду својим европским савезницима, наводе извори.

„Било која расправа о преговорима је до Украјине”, стоји у изјави Адријен Вотсон, портпаролке Националног савеза за безбедност. „Ми смо усредсређени да останемо доследни у пружању помоћи Украјини док она брани своју слободу и независност против руске агресије.”

Један званичник администрације такође је назначио да су САД учествовале заједно са Украјином у разговорима о оквирима мировног самита, али је навео да Белој кући „није познат ниједан други разговор са Украјином о преговорима у овом тренутку.”

Расположиво људство

Председник Џозеф Бајден интензивно је усредсређен на исцрпљене украјинске војне снаге, према наводима двојице људи упознатих са овом темом.

„Расположиво људство сада је превасходна брига администрације”, рекао је један. САД и њихови савезници могу да обезбеде Украјини наоружање, наводи ова особа, „али уколико не располажу компетентним снагама које би могле да га употребе, то ничему не користи.”

Бајден је захтевао да Конгрес одобри додатна финансијска средства за Украјину али, за сада, напор није уродио плодом због отпора међу појединим републиканцима у Конгресу. Ову меру подржавају неки републикански чланови Конгреса, али други законодавци из републиканске стране су рекли да ће гласати само за пакет помоћи Израелу.

Пре него што је отпочео рат између Израела и Хамаса, Бела кућа је изразила своју увереност да ће додатна средства за Украјину бити изгласана у Конгресу пре краја године, док су приватно изражавали забринутост о томе колико би то тешко могло бити.

Бајден је изнова уверавао америчке савезнике да ће Конгрес одобрити додатну помоћ за Украјину и планираo је важан говор о овом питању. Но, када су терористи Хамаса напали Израел 7. октобра председникова пажња преусмерена је на Блиски исток, а његов говор о Украјини претворио се у обраћање из Овалног кабинета о томе зашто би САД требало финансијски да подрже Украјину и Израел.

Да ли је Путин спреман?

Бајденова администрација нема никакав наговештај да је руски председник Владимир Путин спреман да преговара са Украјином, наводе двојица америчких званичника. Западни званичници кажу да Путин и даље верује да може да „чекањем надвлада Запад” (wait out the West), или да може да се бори док САД и њихови савезници не изгубе подршку домаће јавности за финансирање Украјине или док борба за снабдевање Кијева оружјем и муницијом не постане превише скупа, наводе званичници.

И Украјина и Русија се боре да одрже корак са потребама за снабдевање војске. Русија је повећала производњу артиљеријске муниције и, током неколико наредних година, могла би да производи два милиона граната годишње, према наводима западног званичника. Али процењује се да је Русија прошле године испалила око 10 милиона граната у Украјини, наводи званичник, тако да ће такође морати да се ослања и на друге државе.

Бајденова администрација је потрошила 43,9 милијарди долара на безбедносну помоћ Украјини од почетка руске инвазије у фебруару 2022, према подацима Пентагона. Амерички званичници наводе да је администрацији преостало још пет милијарди долара да пошаље Украјини пре него што понестане новца. Помоћи Украјини не би ни било да администрација није навела како је пронашла књиговодствену грешку од 6.2 милијарди долара насталу током више месеци погрешно обрачунаваних цена опреме која је слата Кијеву.

Опадање подршке јавности

Напредовање током украјинске контраофанзиве било је изузетно споро и нада да би Украјина могла да оствари знатнији напредак, укључујући досезање обале недалеко од руских линија фронта се развејава. Недостатак знатнијег напредовања на бојном пољу у Украјини не помаже у покушајима да се преокрене опадајући тренд јавне подршке за слање додатне помоћи, наводе званичници.

Недавно истраживање агенције Галуп, објављено ове недеље, показује опадање подршке за слање додатне помоћи Украјини – 41% Американаца каже да су САД урадиле превише помажући Кијеву. То је знатна промена у односу на пре само три месеца када је 24% Американаца рекло да дели овај став. Истраживање је такође утврдило да 33% Американаца мисле да САД пружају онолико помоћи колико би требало Украјини, док 25% сматра да САД нису урадиле довољно. Подршка јавности помагању Украјини је почела да опада и у Европи.

Као подстицај Зеленском да размотри преговоре, НАТО би Кијеву могао да понуди неке безбедносне гаранције, чак и уколико Украјине не постане чланица алијансе, наводе званичници. На тај начин, према њиховим речима, Украјинци би могли бити сигурни да ће Русија бити одвраћена од поновне инвазије.

У августу, саветник за националну безбедност, Џејк Саливен, рекао је новинарима: „Ми не процењујемо да је сукоб запао у пат позицију.” Напротив, Саливан је рекао да Украјина преузима територију на „методичан, систематичан начин.”

Али западни званичници сада признају да није било много померања било које стране током извесног времена, те да ће са наступајућим хладним временом бити тешко и Украјини и Русији да наруше овај образац. Званичник наводи да то неће бити немогуће, али да ће бити врло тешко.

Амерички званичници такође процењују да ће Русија покушати да изнова гађа фундаменталну украјинску инфраструктуру ове зиме, настојећи да присили цивиле да кроз хладну зиму прођу без грејања или електричне енергије.

Владини званичници очекују да ће Украјина желети додатно време да се бори на бојном пољу, посебно са новом, тешком опремом, „али постоји све снажнији осећај да је прекасно, и да је дошло време за договор”, рекао је бивши високи званичник администрације. Није извесно да ли ће Украјина моћи да крене у још једну пролећну офанзиву.

Један виши званичник администрације одбацује било какву идеју да САД гурају Украјину у правцу мировних разговора. Украјинцима, указао је званичник, „мањка времена због временских, а не због геополитичких прилика.”

Превод: Милош М. Милојевић/Нови Стандард